Nova Evropa

мому животу. Ови су велики интелектуалци презирали масу. Погледајте Ферера, ви знате, шта он од прилике каже у том погледу: Варају се, каже, сви они који мисле, да ће из изборних жара изаћи нешто добро, нешто боље, напредак људског друштва. Број је материјалан, и не значи друго до суму, ништа више. Само јаке личности: војсковође, песници, умници, повели су свет унапред. Понекад, кал посматрам ту безумну игру, нагињем и сам скептичном мудровању Анатола Фрак тса, и чини ми се да је живот одиста само планетарна појава, колонија гљива, без везе и без односа, са сидералним животом, да може и да је нестане а да се смисао или ред тог живота ни најмање непоремети. Јер у чему би био разумни смисао те планетарне појаве живота дар змија са својим отровним зубима, или остали гмизавци, имају мање смисла за живот од људског родаг И зашто наметати разум животу, који га не познаје: зашто се бунити против тога што су масе, чији је живот тако празан и несвестан, подложне, с времена на време, неком фаталном необјашњивом помору и покољу, да би се успоставила нека исто тако необјашњива равнотежаг Ми се бунимо против тога, као против нечег противуречног — неморалног, а не видимо да то није друго него једна верига на ланцу појава: и да некоје врсте од искона гину, да би служиле за храну другим, крупнијим врстама, Индивидуалиста сам, чак, ако хоћете, пи интелектуални анархиста; завирем. од сваке силе, и мислим да бих могао живети у апсолутној слободи, Али у исто време, -осећам потребе живота, увиђам потребу силе, потребу рата, потребу државе. Осећам потребу противљења тој вечитој разумној негацији, — (потребу успостављења неке позитивне сврхе животу. Свеједно ми је, дакле, што ће онда неколико стотина, па и неколико милиона Тих незнатних људских живота спропасти, да би се спасло оно нешто више, оно што се зове држава, закон. А поготову кад се ради о томе да се спасе ова наша млада, тешком муком састављена, јон недограђена и слаба народна држава. Маса ваља да страхује, ваља да знаде да има над њом нешто јаче; чисто бих је сву, ако би затребало, чини ми се, ставио пред митраљев само да одвратим погибељ од народне целине, — и ако би се, у светлу мог негативног разума. то нешто више, та народна целина, показала индивидуалном, милитаристичком, или капиталистичком тиранијом. Сваки је закон бољи од безакоња масе: Hat lex pereat mundus, HeR се врши закон па ма пропао свет,

Не, понављам, ми интелектуалци нисмо за политику. Сећам бе — живо ми је у памети —, свог политичког деловања тамо у западним котарима Далмације. Радило се о томе, да истртнемо из туђинских руку ону велику општину у којој је неуки наш сеоски народ подржавао туђу зеленашку господу. Заједно с другим пријатељима одосмо једном агитирати по оним селима. Па у Тоштешницу на колима. Сиђосмо да говоримо народу, Где је народе Као неки троглодити сакривали су се људи, полуголи, у ЕН нечистоћи, у малим, зачађелим колибама, заједно с марвом, са оно

256