Nova Evropa

na kome se mi danas nalazimo. Ako је kapital na celome svetu nesimpatićan, mračan, i svirep, on je kod nas još odvratniji, prostiji ı suroviji; u njega nema ni traga od duše i srca, a ni od svetskih manira, i on se ponaša kao vuk medju jaganjcima. U Engleskoj, kad Lord Nortklif zdrne u svoje ruke veću polovicu londonske štampe, skupa sa dominirajućim svetskim listovima, i kad misli, u jednome času, da će s pomoću nje uspeti da obori vladu, i da vodjenje rata skrene na drugi put, ispreči se ispred njega njegov raniji saradnik Lojd Džordž, a veći deo kapitalističke i radne Britanije podupre ovog poslednjeg ı pomogne mu da održi postojeći poredak. Kod nas je kapital uvek još nesamo nekulturan nego i negalivan, zao, kriminalan, i nesamo da nema dostojnih suparnika i protivnika, nego se najčešće još postavlja primerom za ugled, I kao što u našoj mladoj trgovini: hteti biti nešto, hleti postići nešto, znači biti i postali velikim paukom, parazitom, tako isto ova težnja postaje općom već i u štampi, iako je ona kod nas, ı svetskom smislu, još u začetku, Ma koja banka može kupiti danas

štampu ma koje naše političke stranke, i ljudi koji su do juče bili

najveći reakcijonarci, ili najsumnjiviji madjaroni, mogu danas kod nas, kao direktori banaka ili članovi uprave jedne banke vršiti veliki ulicaj i pritisak na publicističke organe naših najvećih partija, Tajna udruženja, koja broje medju svojim članovima bankokratske prvake, upravljaju sudbinom pojedinaca i čitavih pokrajina, a poneki milijunaš, koji još ne zna šta je data reč i kako se izvršuju preuzete ођа-

veze, drži materijalno u špagu ponekog ministra i ucenjuje ga na najor-

dinarniji način, Kompanije dobro snabdevene materijalnim i tehničkim sredstvima vedre i oblače »neutralnom« politikom, i u borbi izmedju »jedne« i »druge« štampe nećete nikad naići na ništa čisto, na principe ili tako što, — sve je lično nadmelanje, trgovina, i konkurencija, Ima

očiglednih slučajeva: da celi svet vidi jednu apsolutno neskrupuloznu i

nemoralnu, ili amoralnu, družinu koja se štampom osili, I niko se ne branil Ne zato što ne bi bilo snage, — možda je ova kod nas još elementarnija i spontanija nego u Engleskoj —, već prosto stoga što je opća svest još inferijorna, što puzi po zemlji, Osim toga, vlada Još neka zarazna površnost i lakomislenost, koju nekultura, i prilike kakve vla-

daju sad posle rata, još jače ističu na vidik: da se iživimo sad, a

sutra šta nas se tiče,,., Legla štampe, to su naši veliki gradovi, u njima je ona najača i

najlošija, Provincija je siromašnija, i u njoj je samo Jedna mala štam--

pica, koja ne seže daleko i ne vredi mnogo.

Sitne prilike — stranačke, pokrajinske, verske, i kulturne uopće' — u kojima još uvek živimo, kraj svih 13 milijona. naroda i veza saZapadom, ogledaju se najbolje u našoj štampi, i bacaju nam matrag u lice naš rodjeni lik tako strašan da nam se od njega diže kosa na glavi,.

Primere, da se ilustruje i najpesimističkiji prikaz naše štampe u pred-

njem smislu, naći će- lako i brzo svako, te držimo da smo rešeni-du-

žnosti da ih navodimo, iako nam se hrpimice nameću; nema-nemo-

gućnosti: nepoštenja, nevaljalstva, laži, falsiltikata, klevete, ucene, poбтде, poruge, podvale, utaje, i kakva su još ostala imena za dela. ka-.

žnjiva po zakonima krivičnim ili općeljudskim, da ih naše. novine

-

483

МИ рано Ба