Nova Evropa

стичког идеала, уједињавала неповезане групе и стварала ив њих већа, организована друштва, почела је дегенерисана нацијонална, идеја, дјеловати у противном смјеру. Пропагандом агитатора, који су искоришћавали онај људски инстинкт који Кант зове »Фје ипбезе бе Сезе вКкен«, почеле су се сад, на основу принципа народности, раскидати заједнице или се бар настојало да се раскину. Код Словена, напримјер, — док су некад под утјецајем надијоналне идеје настала гибања панславистичка, односно славенофилска, и »оловенске узајамности«, јављају се, доцније, код појединих, услијед надијоналистичке пропаганде, дентрифугалне тежње, које у својој крајности иду за тим да се, ради ситних разлика у језику и традицији, раскину везе које су прије постојале. Под утјецајем таке идеје народности издвајају се из јединственог —- некоћ Вуског народа поједине групе, које су се одједаред осјетиле унаточ језичне сродности — посебном народношћу, и траже своју самосталност. И код нас —: једва што је остварен давнашњи сан најбољих синова нашег народа — уједињење Јужних Словена на принципу народности — већ се јављају други »синови« тог истог народа који траже, у име тог истог принципа, да. се та веза. раскине. Што то значи г Значи, да је привлачност тога, принципа, ослабила, да, је сам принцип дегенерисао, да му мањка, потребна кохезијона, снага. Услијед претјеривања, надијоналне идеје настала је — подупирана, од елемената и фактора којима је то ишло у прилог — међу народностима једна сулуда мржња која у извјесним моментима, прелази све границе. Ради ове мржње постало је, дашто, нужно да, се одржава стално велика војска, која ће, у даном случају, бити подобна да оствари и властита, нацијоналистичка, настојања (такозване »народне аспирације«); то је опет почетак милитаризма, T. ј. оне појаве гдје војска није више средством него циљем државе, Од милитаризма, до империјализма само је један корак, јер јака, војска, тражи посла, и налази га у империјалистичким подузећима. Милитаризам, дакле и империјализам, то су посљедице хипертрофије нацијоналне идеје, која држи грађане држава, у сталној политичкој грозници. — Једнако је неповољним посљедицама уродила нацијонална, идеја, кад је једном дегенерисала, и на економском пољу. Буржујска је наиме класа из Француске Револуције, иако је није сама, проводила, црпла највеће користи, и политичке и материјалне; свој утјецај употријебила, је онда она првенствено нато да цијелим државним апаратом и свим силама на расположењу штити и промиче интересе своје класе, дакле интересе обрта, трговине и индустрије, па се тој околности имаде и приписати напредак нарочито ових грана привреде. Али је притом буржујска класа тај свој рад за Властите интересе обојила патријотски, употребљујући идеју коју је наслиједила од Француске Револуције и којој је она постала чуварицом — идеју нацијоналну. Почело се говорити о »нацијоналној« имовини коју треба штитити, 0 »домаћем« капиталу, 0 »машој« трговини, 0 »домаћим« људима, 0 »патријотским« заводима, О »народним« банкама, — све то кад је требало, на штету опћенитости, промицати интересе буржујске и капиталистичке, За.

302

jaaa a ani ila a aan aan.