Nova Evropa

сељачке малопосједнике, и за раднике, вриједила су дашто опћа, економска, начела понуде и тражње, штавише њиховим су се продуктима. цијене и максимирале, док су велепосједници-извозници, индустријалци, банкари, и трговци, могли харачити по милој вољи као »домаћи«, »натти« људи. У таковим су приликама морале 088 гране привреде, одгајане у завјетрини и преко реда његоване и чуване, доносити и лоших плодова. Капитал који треба. у сваком економ“ ском животу да стоји на расположењу продуценту, дошао је у овом нарочито повољном стицају прилика, до засићености; он се је, откинувши се од продуцената, осамосталио, концентрисао у акцијонарским друштвима, (гдје акцијонари имаду једини интерес на својим ливидендама), у банкама. (гдје се врше сви послови једино са чисто

калиталистичког стајалишта, у настојању да се са што маље.

рада што више заради самим новцем), удружио се је у картелима п трустовима, тим страшним творевинама модерног капитализма, које би имале онемогућити сваку борбу против капитала. Овакова, нездрава. хипертрофија капитала постала је могућа, међу осталим, и вато, што је услијед нацијоналне идеје и њене дегенерације била, немогућа свака. борба. против »домаћег« капитала, јер је овај имао заштите од стране државне власти. Борба против капиталистичке тираније, која пријети да, ће све друго угушити, могућа је само на, интернадијоналној бази, на коју се, у ствари, већ и он сам давно поставио, маколико да се разбацује »нацијоналношћу«. — Неповољан утјепај овако хипертрофијом дегенерисане надијоналне

идеје запажа, се и на свим другим пољима. Што нам свега не доноси ·

та, претјерана тежња, за »народним« у умјетничком стварању сваке руке Какове све ту облике не видимо, напримјер у умјетности, који сви пролазе под фирмом »народни«“ Држимо да није потребно 9 том овдје још више говорити. ;

· Али од свега, је најгоре то што је ова идеја у својој декаданси починила зла, на идеји хуманитета, којој је при своме постанку и сама, служила. Колико је била, страшна, она, мржња, којом су народи, уиме нацијоналне идеје, код провале Свјетског Рата, јурнули једни на, друге! Чисто би човјек посумњао да је само саркастичан приједлог Шоа, Енглеској, да, би требала, »за своју сигурност« да уништи, најприје америчку флоту, па онда јапанску; даље, да би за сигурност било нужно да. једна власт уништи све друге, а на крају да један човјек у тој власти уништи све своје суграђане, па да поживи сам као Робинзон Крусо, док си не сломије ногу па не буде никога, ко би га, његовао!... | j

У оваковим је приликама, посве разумљиво, да нацијонална идеја није могла, остати без протеста, и да су је почели напуштати. Одри-

пали су се њених претјераности и код нас неки програми, напримјер ·

програм Југословенске Лиге, и програми неких омладинских партија. Али је најопаснијег непријатеља, као што је и разумљиво, нацијонална идеја нашла у пролетерима и пролетерском гибању, напосе у социјализму. Социјалистички покрет, у својим најизравитијим смјеровима, не иде само мимо нацијонализам, он удара равно противу

303