Nova Evropa

Слободниг дидара. И већ видимо како ово организовање ових класа. принуђава и вемљораднике, сељаке, пи мале посједнике, да се, схвативши свој заједнички интерес, организују у »зелену« интернацијоналу. Могли бисмо, на крају, почети набрајати и све оне одличне појединце који су, нарочито у другој половици ХТХ вијека, устали противу детенерисане надијоналне идеје и њеног претјеривања у свима, правцима, — филозофе, пјеснике, књижевнике и научењаке. Умјесто и у име свију њих споменућемо само пламени протест, пун бола, и горчине, чији аутор није Европљанин, па. је зато могао тим објективније да уочи све зло што га је наопако схваћени нацијонализам узроковао. Тко би се могао отети снажној импресијн, читајућ што каже о нашем евролејском нацијонализму, поводом Великог Рата, бенгалски пјесник и велики филозоф Рабиндранат Таторе, — страствени »Јассиве« човјека, коме можемо вјеровати

„Несамо подјармљене расе, него и ви сви који мислите да сте слободни, жртвујете сваким даном вашу слободу и човјечанство идолу Нацијонализма, и живите у загушљивој, отрованој атмосфери неповјерења, пожуде, и страха, која. је обухватила цио свијет,,, Ми који смо без народности надамо се још увијек, да ће нас — кад једноћ та сила сиђе осрамоћена с пријестоља и уступи мјесто љубави, и кад сване јутро гдје ће бити избрисани крвави трагови што их је оставила Народност ступајућ међу човјечанством — позвати да допринесемо наш свети сасуд с посвећеном водом, и очистимо човјечју историју, и благо= словом оплодимо згажени прах стољећа;,,"

Што дакле треба, чинити с том идејом, на којој се опажају јасни зпакови дегенерисане деструкције, која, је скренула с пута који води до хуманизма Да ли је могућа ревизија њезина која би имала за, посљедицу да се уклоне све оне лоше стране што их данас показује“ Тешко да би овакова, ревизија. довела до жељена, успјеха, јер ће бесавјесни агитатори који од идеја стварају себи личне користи, у лицитацији те идеје, увијек надмашити честите елементе којима, је пред очима опћа корист. Тако би, на крају крајева, нацијонална. идеја могла постати отровом за сваку друштвену заједницу. Застареле идеје треба пустити да мирно умру, гњилим плодовима помоћи да чим прије отпадну. Једино што још можемо учинити јесте, да настојимо да се напуштање овако некад снажне и корисне идеје површи без већих трзавица, и да. се притом не изгуби ништа, од оних доорих тековина које јој имадемо захвалити док је дјеловала хуманистички. Сама, чињеница, да, једно друштво говори истим матерњим језиком, тако је реална, тако је пуна кохезијоне снаге, да она кас фактор у људским заједницама никада не може постати амап ће лерПреађје, и она ће у свако вријеме вршити један благотворан утјецај. Али сви који не раде само за, себе треба да устану против. лажне фразе с помоћу које желе поједине класе или поједини људи властите интересе приказати као интересе цијелога друштва.

Остављамо за другу прилику да покушамо изложити шта, ће бити кад одбацимо нацијоналну идеју као политичку мисао-во-

305