Nova Evropa

диљу, и кад мјесто златне, или црвене, или зелене интернацијонале,

поставимо захтјев, или жељу, да се данашња држава преобрази у

модерну класну државу. Марко Костренчић.

Један лажан апостол,

„ -.„ Низбрдицом јури мутна река. Монархисти републиканци, комунисти, и други политичари хоће да је избистре тиме што журе да суну у њу чашу Оистре воде... Ми хоћемо да очистимо извор, да извршимо радикално ослобођење.

·.. После великог рата, православна црква ћутала је три године; она је пустила прво да се изговоре државници, дипломате, и политичари, Сад проговара она,,."

(Др. Николај Велимировић, — одломак предавања на скупу богомољаца у дворани Мушке Гимназије у Крагујевцу, 23, октобра 1921).

23. октобра текуће године Г. Николај Велимировић, у дупке пуној крагујевачкој Саборној Цркви, беседно је о Сласти, (трасти, и Власти, односно о греху стомака, срца, и разума човечјег. Истога дана, у крагујевачкој Мушкој Гимназији, богомољци су имали свој молитвени скуп, на коме су певане побожне песме. Том приликом, један је »брат« реферисао о циљу и организацији најновијег али најбујнијег покрета у Југославији, о покрету богомољада, а ватим — круна свега — Г. Велимировић одржао је предавање о постојећем револуцијонарно-хришћанском покрету у Шумадији.

Владимир Салавјов, један од великих либералних теолога руоких, хтео је културни процес да, сведе на мистични процес оваплоћења, богочовека, на земљи. Мистицизам га је прогутао, као што је у своје време прогутао био и душу Гогоља и Достојевског; он је уништио његов либерализам, и Салавјов је умро, књижевно бунцајући у једном сасвим опекурантском, реакцијоном укусу. — Г. Велимировић не жели да умре као учитељ мистицизма, тумачећи свет само за, себе, неприметно, у некој скривеној идили. Гласно, са предикаоница свих православних цркава, он је беседио, и он беседи. Некад је највише говорио о нади —: са проповеднице Саборне Цркве у Сарајеву испоручивао је вернима ноздрав од прекодринске слободне браће, и говорио им да се надају. Али данас, он стоји на становишту, да треба умеравати оштрину демократско-хришћанског надања. Извршена је метаморфова његова духа, пи он више није миленарист. .

Г. Велимировић као да, је, после свог вавладичења, постао гностик. Он исповеда опортунизам и индивидуализам гностика, одевен лепим фантазијама, па све то зачињава прикладним молитвама,

306.

dear ea i alka