Nova Evropa

ревелуцијонарни хришћански социјалисти, заједно са »многограним« Мјерешковским, имали су огроман уплив на на јниже слојеве

друштва, чији су они били идеолози али не и организатори. Булга-

ков је први приметио овај недостатак организачког смисла код свих револуцијонарно-хришћанских струја, и први је увео заталасани нижи друштвени слој у конфесијоналне организације. Пред рат, у Русији, под вођством просвећеног духовништва сјединило се око пола милијона радника. Г. Велимировић је други који је то исто уочио. Он зна, да је демократско хришћанство једна од ретких сила. кадра да одржи у равнотежи заљуљану површину друштвене пирамиде. Од свих интелигентних струја хришћанских, он узима озбиљно једино план Булгакова: треба створити и искористити, или само створити, религијозни ентузијазам ад изшп бескућника и сељака.

Хришћанска је општина упропастила свој првобитно дубоко демократски строј и, сахранивши своју самосталност и активност, она је оделила, од себе свој административан орган, који је с временом овладао њоме и упрљао сав њен демократски дух. Римски и византијоки епископи, у средњем веку, уништили су демократски друштвени поредак досељених Југословена на. Балкан. Нигде данас епископи нису изабраници пастве, нити њени привремени чиновници, као у изворном хришћанетву, — њихова власт долази од апостола, и од Бога. Па ипак, и код католичког и код православног дела, нашег народа, пако независно од њега, свештенство му, у последње време, пружа руку и нуди помоћ, или је тражи. Религијовни анархизам словенске душе увек је био подозрив Ватикану, и Папа је, у последње време, постао неповерљив чак и према, апгетиштаје сћлаеНал(ан, хрватству, подупирући отворену у ватиканским дворанама италијанофилску политику. На то се јавља, код нацијоналног и патријотског свештенства, реформни покрет, слично чешкословачкој »Једпон«, који обећава Светоме Оду послушност синовљу, али не

ропску, поштовање које се одаје оцу а не обожавање које приличи.

божанству. Покрет тражи живи народни језик у богослужењу, факултативни целибат, и разумну децентрализацију црквене управе, и апелује на потпору народа. Овај реформни покрет изазвао је реакцију, која такођер пружа народу руке за помоћ. По наредби бискупа. и надбискупа, одређен је дан католичке штампе (Петрово), када се по свима црквама скупља милостиња, која се шаље Пијеву Друштву у Загреб, а одатле раздељује верским и католичким политичким листовима. Тако је загребачка надбискупија скупила, ове године 74,789 круна (прошле године 41,404), бискупија, ђаковачка, 72,844 (87,629), бискупија сењска, 13,909 (6,727), бискупија которска, 2,126 (1,048). епархија крижевачка 3,528 (588). Овогодишњи је резултат двапут бољи од прошлогодишњег, — реакција, је обилато потпомогнута од народа. На тај начин ојачао је клерикализам, тај опасни политички фактор; и Г. Корошец можда, ће опет, .е божјом и народном помоћу, постати. министром саобраћаја у Југославији. у

У Србији, православна црква руши окамењену ограду од канона, и излази ван ње са тежњом да постане и административан политички орган државе, угледајући се у свему на пример западне,

308

ua Ok