Nova Evropa

Kad se ovaj perijod uporedi sa našom skorom istorijom, sličnosti je puno, i objašnjenje nije potrebno. Ljudske slabosti malih, niskih, “otrovanih, ambicijoznih, nedonešenih i nesposobnih, koje idu sve do izdajstva, nepoštenja, i nesavesnosti, te nebirajući sredstva prelaze do „Austrije i Madžarske, — digle su, ponegde, svoje glavice, i htele bi da ruše, ili da ucenjuju, ili da falzifikuju, Izgleda, da uvek tako mora da bude, Velika se dela uvek plaćaju skupo, Ali, i kod nas, kraj se daje dogledati, Negativi dalje više ne deluju, Učinili su sve da sruše državu, ali nisu to mogli, niti će moći, Država ide svojim širokim drumom, i prepone joj daju samo nove snage, Glavno je verovati u život, istinu, i pobedu, a da te vere ima u našoj rasi, i da je bilo za vreme njena stvaranja, i sazrevanja, zato postoji dosta i predosta

·dokaza.; | Branbo Lazarević.

Слом нацијонализма.

_ Историја се човјечанства гибље и развија између двије силе: (између тежње појединаца за ште већом индивидуалном слободом, ти тежње њихове за што јачом међусобном друштвеном организацијом. Сасвим је природна жеља сваког појединца да, међу дру"тима, афирмира себе са свима својим индивидуалним особинама, и способностима; али тај исти појединац, вођен инстинктом, који је резултатом искуства, небројених генерација, хоће да се удружује и што јаче веже с другима, јер је сваки и најмањи напредак могућ једино на основу организована удруживања. У овим двјема су"протностима и лежи највиши и најтежи проблем човјечанства: на који, наиме, начин омогућити да најшира индивидуална слобода постоји у најуже организованој људској заједници“ — Идеално би решење било, да се нађе такав облик друштва, који би обухватио уде свију боја и свију језика, у којем би сваки појединац могао несметано и у потпуној слободи развити све своје способности. Ово се, дакако, неће никада постићи. Али, при свем том, настоји човјек да тај проблем што потпуније и повољније ријеши. У том разви"јању, има, разумије се, и застоја и назадовања и колебања и прелазних стадија, али ипак можемо казати да, унаточ свим перипетијама, настају све већа и солидније изграђена људска друштва, као и то да, с тим упоредо, иде тенденција за што јачом еманципацијом индивидуе. У чем се састоји механика тога развијања“ Крајне тачке, унутар којих се то гибање дешава, фиксиране су у правилу само теоретским постулатима. Тако, примјерице, постулат апсолутне слободе појединаца постављају тек неки анархисте; и исто тако, противно томе, неки утописте траже идеалну државу у којој појединац не би значио ништа. Између ове двије теоретске крајности развија се и тече, не тичућ ниједне од њих, реалан живот. Принципи који уједињују и удружују људе нијесу увијек једнако

широки; њихов је капацитет сад већи сад мањи, на њихову се

294

зарада арсанар варвара

седан