Nova Evropa

— поименце германска — племена наступала су, додуше, на, свјетску позорницу с неком надијоналном идејом, иако не сасвим развијеном, али продријети с њом, или је објективирати на неки евидентнији начин, то им није пошло за руком.

Као што је раније културна идеја грчка дошла у сукоб са државном идејом римском, тако је с овом дошла у крваву опријеку, за прво вријеме свог опстанка, и кршћанска идеја, коју је стари Рим оправдано сматрао погибељном за своју егзистенцију. али не задуго. Домало па је кршћанска религија постала државном римском религијом, и од тога времена она све снажније прожимље сав живот овога друштва и постаје доминантним фактором. На основу кривотворина, напосе такозваног Константинова даровања, из половице 8. стољећа, и на основу збирке лажних декрета, (Рзецдо-Тадог), јавља, се Црква као овлаштена, насљедница, римске империје. "Свјетска власт инкорпорисана у римско - њемачком царству не даје си лако узети из руку свјетски мач, те настаје борба. памеђу папства, и царства, која свршава, побједом Папе. Папе се, додуше, и даље навивљу, афектирано, слугама слугу божјих, али у ствари они подражавају сасвим римским императорима, и њихова »сјућаз dei« имала је своју добро израђену политичку идеологију. Цијели је свијет организован у смислу теокрације, којој на челу стоји невидљива глава Христ, док је видљиви господар свијета исативз Силен, бискуп римски, Папа. У тој кршћанској стубаз деј појам народности сасвим је апсорбован појмом религије, у којој лежи све тежиште, која спаја и раставља. За крсташких војни цијели кршћански свијет чини једну цјелину, осјећа, се једном заједницом. Али управо су крсташке војне дале прилике да, дође, можемо казати, до негативне спознаје народности, Т. j. спознало се је да, унаточ једне те исте вјере, има нешто што народе разних језика, дијели, тако да су баш тим поводом настале опријеке међу народима које није вјера била доста, јака да паралише.

(Свакако падају већ у то вријеме први, макар и блиједи и неодређени, почеци опет пробуђене надијоналне свијести. У исто, поприлици, вријеме пада и почетак дисолуције папске власти, основане ионако на нереалној, фиктивној подлози. Бој који се разбуктао памеђу Папе и француског краља завршио је побједом потоњега (почетком ХТУ стољећа). Тиме што се је распала, теократска, папска држава према концепцији папалног система Гргура УП, религијовна. идеја као политички фактор почела је слабити; њу потискује друга једна, нова, идеја, која се истиче сада као покретна сила, политичког развијања — идеја сталешка.

Чим се је свјетска државна власт еманциповала од папске власти, почиње држава живјети својим животом, који је почивао на феудалном систему, и који је опет, са своје стране, дијелио становништво у више и ниже, у класе. А кад се једном образовао сталеж господе и племића, били су и други слојеви приморани да "се организују на основи заштите својих посебних интереса. Организовали су се нарочито, као један моћан сталеж, варошани —

297