Nova Evropa

ништа, да не ураде што су наумили. Хајде да сиђемо и да им помијешамо језике, да не разумију један другога што говоре.« Овдје јасно долази до изражаја, увјерење, да народ с једним језиком може да проведе оно што подузме.

'Нацијонална је идеја постала од највећег значаја и код три по свјетску историју најважнија народа старог вијека: „идова, Грка, и Римљана; иако се није код сваког од њих објавила на једнак начин и у истим областима.

Код Жидова, објективирао се је надијонални дух у религији; он је створио себи свога надијоналног бога, п само син изаоранога, народа може бити саучесником благодати што их пружа завјет Госпеда с народом израиљским. Религијозна дакле идеја жидовске изграђена је на сасвим надијоналној основици. Али није она. на. њој и остала. Под разним утјецајима са стране досегла је она свој врхунац и коначни облик у Христовој науци, која међутим не стоји Ha нацијоналној него на универзалној основици, будући намијењена свим народима. |

Дух народа грчког објавио се на пољу културном. Јелини нијесу створили једне државе, нити је вјера, у строгом смислу, била осовином њихова живота; али су они, повезани једним језиком, створили једну, јелинску, надијоналну културу која их је оштро дијелила од других народа. Само Јељини могли су бити дионици ове културе, док су сви други народи варвари. Касније су прилике присилиле Грке да напусте своју културну изолацију и да учесницима своје нацијоналне културе учине и друге народе. Ту је било од особите важности освојење по Римљанима, којима, су они тада постали учитељима; па ако су Римљани Грцима наметнули своју државну организацију, наметнули су и Грци њима своју куштуру. Грчка култура, која је имала исконачно строго нацијонални значај, постала је након дугог развоја и под равним утјецајима интернацијоналном, и сами су је Јелини ширили међу некадашњим варварима.

_ Тениј римског народа овашлотио се је на подручју државне организације и правног живота. И овдје је развој започео на строго нацијоналној основици: држава и право били су добром искључиво римског народа, и само су његови чланови уживали њихове користи. Али с временом, и Римљани су морали корак по корак уступати, и дозволити да им у њихов државни и правни систем продиру странци један за другим: Латини, па сви Италци, док нису на крају крајева (под Каракалом, 212) цивитет римских грађана добили сви слободни становници римске империје. И овдје је држава, са својим правом изгубила свој нацијонални карактер и постала, интернадијоналном.

Религијозна идеја ожидовска, културна идеја јелинока, и државна, идеја римска, — свака од њих у свом коначном интерна | цијоналном облику, — те три идеје можемо сматрати најважнијим | елементима. средовјечне историје. Поред ових трију јаких интерна- | цијоналних, космополитских идеја, дакако да није било мјеста за | нацијоналну идеју, била она ношена ма од кога. Млада варварска |

296