Nova Evropa

»svetski imperijalizam i napredovanje socijalne revolucije« ne mogu održati jedno uz drugo, i on se nadao da će socijalna revolucija oboriti. svetski imperijalizam; sada, on drži svojom sledećom zadaćom da osiđura bar da obe ove sile mogu postojati jedna. pored · druge, — ireba spasti ognjište buduće (možda i ne baš bliske}. revolucije od nastojanja imperijalizma. Otuda i nova taktika, Rasija se mora prilagoditi svetskome kapitalizmu, jer joj nije pošlo za rukom da ga pobedi. Rusija sada nije više tek »eksperimentalni objekat« zublja na kojoj ima da se zapali svet; zublja je malone dogorela, a svet se nije zapalio, Treba se dakle pobrinuti za novi đorući materijal: Rusiju treba učiniti moćnom i jakom, da ne bi ugaslo ognjište svetske revolucije, I eto, »proleterska vlast«, spoznav napokon nemoć nasilnog komunizma, bojeći se organske eksplozije čitavog svog ekonomskog sistema iznutra, pristaje na Копcesije, polazi putem kompromisa sa životom, i preduzimlje mere potrebne za ekonomsku obnovu zemlje, nevodeći računa o tom da su te mere — »buržoaske« prirode .,.. Otvara se za sve nas ostale Ruse pitanje: zar da joj ne podjemo nasusret, kad se radi

obnovi Rusije? N. V. Ustrjalov.

Kritika evropske kulture kod ruskih mislilaca. | III |. ЗТаујапон |.

U grupu takozvanih »slavjanotila« spadaju ljudi koji dolaze medju najdublje i najoriginalnije ruske mislioce, kao A, S. Homjakov, L V, Kirjejevski, J. F. Samarin, K, S. Aksakov. Naročita mislena struja slavjanofilstva, koja ni do danas još nije kazala svoju poslednju reč, poznata je većinom зато роуг5по; često se slavjanoTilstvu pripisuju mišljenja kojih se ono nikada nije pridržavalo; često ба mešaju sa jednom od nekadašnjih vladinih stranaka, čije su parole doduše donekle potlsećale na izvesne ideje slavjanolila, ali koja se stvarno duboko razlikovala od samostalne i iskrene misli Homjakova i njegovih drugova, Nisu vladini krugovi badava gonili slavjanofile; nije se slučajno desilo da je Kirjejevski tri puta morao: prekidati svoj literarni rad, i da je najzad, slomljen nevoljama, i sasvim umukao; nije slučaj ni to što su glavna dela Homjakova prvi put ugledala sveta izvan ruskih granica; što je prikaz drame Aksakova bio zabranjen, i t, d. Značaj slavjanofila, kao slobodne i nezavisne grupe baš i jeste u tom njihovu moralnom autoritetu, u Viteškoj njihovoj službi istini »ne za strah, nego za savest«, Otuda je njihov svagdašnji neprijatelj, član grupe takozvanih zapadnjaka, А. TI. Hercen, mogao njihovoj uspomeni posvetiti tako topao odziv {u svojoj knjizi: »Prošla vremena i teške misli«).

106