Nova Evropa

i poslednje razviće«. Ta ideja sinteze evropske kulture i pravoslavnog hrišćanstva, koja izlazi pred nas kao neko zaveštanje Kirjejevskog, obnavlja onu zadaću pred kojom je, nekada, stojao i mladi Samarin,

Kritika evropske kulture kod slavjanofila nosi i lilozoiski i religijozni karakter, ali ne stoda što je upravljena i na filozofski · život i na religijozno razviće Zapada, nedo više po tome što se bavi »načelima«, tojest principima evropske kulture, Odredjenost i razgovelnost sviju postavaka, jasnoća dijagnoze »bolesti« Zapada, i duboka vera u istinu onih duhovnih načela sa kojima su živeli slavjanofili, daje njihovim mislima značaj koji je svež još i danas. Ono što je Gogolj osetio na Zapadu kao umetnik, to su slavjanožili preživljavali kao filozofi; a srodjava Gogolja i slavjanofile duboko osećanje religijozne tragedije Zapada, 1 Gogolj i slavjanolili prethodnici su formule Vladimira Salavjova: »hrišćanstvo nije imalo sreće«, ako se o njemu govori s obzirom na Zapad, Zapadno hrišćanstvo predstavlja neocenjive istorijske хазјибе u izgradnji i razviću evropske kulture, ali ono je krivo i za tešku duhovnu bolest Zapada, Analiza religijozne tragedije Zapada nehotice prelazi u dokazivanje nepravde u zapadnom hrišćanstvu, a tako isto prirodno završava s isticanjem celosti i harmoničnog shvatanja života u osnovama pravoslavnog hrišćanstva, Gogolj i slavjanofili su prema tome preteče i proroci kulture pravoslavnog hrišćanstva, U tome je osobenost njihovih kritičkih postavaka, a u tome je i razlog male popularnosti tih postavaka, |

Medjutim, ı ona ruska misao koja nije u saznanje svoje Drimala pravoslavlje takodje se kritički odnosila prema evropskoj kulturi. Hercen, Tolstoj, Danjiljevski {i savremene njegove pristalice, iakozvani »evrazijci«), razvijaju kritiku evropske kulture nedovodeći je u vezu s pravoslavnim hrišćanstvom. Kakvi su zaključci te kritike Zapada? Videćemo to prvo u mislima savremenika Gogoljeva i savremenika slavjanolila, zapadnjaka Hercena,

V. Zjenjbovsbi.

111