Nova Evropa

kritika Zapada izražavala u еф и da se tragedija Zapada svodi ne religijoznu njegovu dramu, na katoličanstvo ı protestantizam, Slavjanolili vide tragediju Zapada kao rezultat njegove r eligijozne nepravde, u kojoj je zgusnut sav otrov osnovne bolesti Zapada, Sve ono o čemu smo već fovorili, sve su to simptomi te bolesti, I ako se mladi Samarin mučio nad problemom: »Kako da se spoji Hegelova filozofija sa pravoslavljem«, to da je samo što brže odvelo saglasnosti sa svima slavjanofilima u tom ubedjenju, da je Evropa zato neizlečivo bolesna što je religijozno osiromašila. Karakteristika i kritika zapadnog hrišćanstva razvila se kod Homja-

kova — u njegovim istinski genijalnim bogoslovskim delima — u ceo sistem hrišćanske filozofije, u duhu pravoslavnog hrišćanstva. Racijonalizam — taj otrovni plod zapadne kulture — jeste samo

plod a ne osnova tragedije Zapada, Jer je on nikao na tlu iz koša je već ishlapila ona ljubav bez koje hrišćanski društveni život umire. Koliko još ima hrišćanske snage u sebi, toliko je Evropa još i živa; još se kida i otima kroz tugu i uznemirenost; ali je već toliko hladna, duhovno toliko nagrižena, toliko predata veri u jednostrani razum, mesto u celost razuma, da joj spasa više nema.

Eto zašto se u rezultatu duše i strasne borbe sa Zapadom slavjanolili vraćaju na onu žalost koja je već fako rano izbijala iz njihovih ocena Zapada. Duboko tužno odjekuju njihove reči kojima se obraćaju Zapadu, jer kao da vidovitošću nekog osećanja znati za bolest koja ga razjeda, i za smrt koja se nad njim širi, A Zapad medjutim ne oseća svoju bolest: raspad celosti njegova duha tako je daleko otišao da on, Zapad, ne zapaža rascep intielekta od etičkih pokreta, od vere i umetnosti u ljudma, Rusi, medjutim, čiji život stoji na sasvim drufim duhovnim načelima, oni mogu lakše razumeti nesamo bolest Zapada, no i razloge te bolesti. Razviće utopističkog duha i razviće sanjalaštva na Zapadu čini se · slavjanožilima kao »obmana uobrazilje«, kao »laž srca«, kao »krajnji парог једпозтапоб озебапја«, »Нахшт se na Zapadu pretvorio u umno lukavstvo, lepota u sanjariju, istina u mišljenje, vrlina u zadovoljstvo sa samim sobom... a teatralnost prati u stopu ceo život, i prikriva laži spolja, kao što im sanjalaštvo služi maskom iznutra«,

Kritika evropske kulture javlja se kod slavjanofila kao prelazan moment pre izrade organskog pogleda njihova na svet, na osnovici pravoslavnog hrišćanstva, Izlaganje te složene, i do kraja hezavršene sisteme — u kojoj bogoslovlje prelazi u filozofiju, gnozeologija u etiku, psihološija u socijolodiju — «ne može, naravno, biti zadatak pisca na ovom тези, Zabeležićemo samo završne redove iz članka Kirjejevskog »O karakteru evropske civilizacije«. »Želim jedno: da bi ona načela života Која zaključuje u sebi pravoslavna crkva pronikla celinom svojom u ађедјепја svih položaja i stepena naših; da bi ta viša načela, zavladavši nad evropskom civilizacijom, ne istisnula tu civilizaciju, nego je, naprotiv, obuhvatila mođućnošću svojom, i dala joj viši smisao

,

NO 110