Nova Evropa

не добија ни најмање у погледу јасноће, а то је један од првих захтева, једнога прорачуна: да је јасан и прегледан. Кад је прорачун Министарства Војнога могао бити састављен искључиво у динарима, могло се тако поступити и са осталим министарствима. Па све ако су пречански крајеви и исказали своје примитке и издатке у крунама, у прорачуну их је требало прерачунати у динаре. Говорећи још увек о формалној страни прорачунске основе, морамо да учинимо још једну крупну замерку. Осим код царине, трошарине, пореза на пословни обрт, те ново предвиђених пореза. на, имовину, и приреза, на већ постојеће директне порезе, — и приходи и расходи појединих министарстава исказани су одељено по покрајинама, Према томе, жељезнице например нису приказане као једна целина, те ако хоћемо да добијемо јасну слику, 0 ставкама које се на њих односе, морамо прво прикупити расходе и приходе београдске, загребачке, сарајевске, и суботичке дирекције, 80DOјити их, и тек онда правити равна упоређења. Док то код директних пореза и има донекле смисла, код индиректних пореза, и код државне привреде и монопола, то је директно апсурд. Како се могу, например, ставити приходи и расходи загребачке дирекције под рубрику Хрватска-Олавонија, ако су ту урачунати и приходирасходи државних жељезница у Словенији и Далмацији, те жељезница Добрљин-Бањалука које прометно и административно потпадају под загребачку дирекцију. У исто доба, под рубрику Хрватска- Славонија нису подведени приходи-расходи пруга источно од Винковаца, зато што оне, премда су географски у Хрватској, у прометном и административном погледу потпадају под дирекцију Београд, па су њихови приходи-расходи исказани међу приходима и расходима Србије. Зар није било далеко боље и тачније све државне жељезнице приказати као једну целину, тако да се одмах на први поглед може видети њихово стање. Исто тако, каква смисла има код монополних артикала наводити приходе и расходе одељено по појединим провинцијама. Тако су наиме код дувана, и за Хрватску, и за Словенију и за Далмацију уведени засебно и приходи и расходи. Док би се о подели прихода дало још и говорити, засебно вођење расхода сасвим је апсурдно, јер покрајинске монополне управе у Загребу и у Љубљани нити купују домаћи дуван нити га самостално добављају из других крајева или из нноземства; сав тај посао иде преко централне управе монопола, па којег смисла има онда, например, код расхода Министарства Финансија наводити под рубриком Хрватска-Олавонија 180 милијона круна за куповину дувана, кад се тај дуван не купује посебно него га додељује централна монополска управа. Иста је ствар на соли, са петролеумом, и с осталим монополским артиклима. Напротив, онде где бисмо желели једну подробнију спецификацију, паче где нам је и дужност да је тражимо, онде је наравно не налазимо. Тако, например, код спецификације прихода од трошарине. Приходи су предвиђени у износу од 990 милијона динара, а немамо ни појма, колико од те своте отпада на. потрошарину за шећер, каву, пиринач, а колико на трошарину за вино, ракију, и остале алкохоле. Да- ,.

114 а