Nova Evropa

"нашња финансијална знаност заступа, често дијаметрално сутротна гледишта у погледу оваких пореза и приреза. Док се “на алкохол, сагласно са модерним антиалкохолним покретима, дозвољавају највеће могуће порезе, порез на шећер, као на веома важну животну намирницу, редовно се уопће забацује. Да је трошарина, на пиринач нешто реакцијонарно и застарело, о томе тек не треба трошити речи. Е ___Овакав начин састављања државнога прорачуна знатно отезкава, наравно, увид у државне финансије, и лако може да доведе до заблуда и кривих претпоставака, које се понекад озбиљно свете. У модерном свету данас, иначе, наилазимо обично на две врсте прорачуна: на такозвани »Ббгшћо«-прорачун и »пеНос-прорачун, Први обухвата све и целокупне издатке и примитке, тако да међу издацима имамо, например код монопола дувана, све куповине, затим сав трошак око фабрикације и продаје; као примитак дпет имамо целокупни износ за продане артикле. »Ме о«-прорачун узима уобвир само онај износ који преостаје после одбитка, свих могућих трошкова. Према томе, бруто-прорачун далеко је опсежнији и ошширнији него ли нето-прорачун, те се при поређењу његову мора добро пазити на који начин иноземство саставља своје буџете, да се не би какогод дошло до сасвим кривих закључака. Модерна, финансијална знаност упорно тражи бруто-прорачуне, јер је по њима, увид у државне финансије кудикамо лакши а контрола. парламента над радом владе далеко већа. И овај наш буџет ослања се на; те модерне захтеве, па. је састављен као бруто-прорачун. Али је бар у експозе-у Министра Финансија требао да буде, у главним пртама, приказан и један нето-прорачун, јер ипак имамо право да знамо, како стојимо са нашим жељезницама, како са поштом, дали су активне или пасивне, и т. д. Евентуално повишење тарифа, например, даје се тек онда оправдати, ако се докаже да су дотична. подузећа пасивна, и да држава на њих из других средстава мора наплаћивати. Исто тако из овога прорачуна не видимо, како је са нашим монополима, дали и колико држава на њима профитира, и колико опет на, сваком поједином монополном артиклу. Будући да нису наведени никакви подаци, то смо морали — да бисмо дошли бар до приближно тачних резултата — прикупити све, по свим могућим министарствима и покрајинама разбацане приходе, у средити их, но још увек без гаранције да нисмо штошта, превидели или криво узели. А

Толико смо држали да треба да кажемо, као неки увод, о формалном саставу овог прорачуна, а сада прелазимо на саму ствар, и узимамо прво државне издалке.

Ови издаци предвиђени су са 6-милијарди-257-милијона динара, пошто су знатно редуцирани нарочито прохтеви појединих министарстава. Ми и овде одмах наглашујемо, да ће фактични изгдаци за годину 1922 бити кудикамо већи. Док се још прорачун израђивао, ситуација се утолико изменила на нашу штету, што је наша валута и даље знатно пала, а то ће имати за последицу

71.15