Nova Evropa

Русија је свагда неутољиво жедно и ненаситно очекивала E примала сваки глас са, Запада. Руски космополит, богати господин кога су васпитавали гувернери и гувернанте, и који се могад разметати знањем страних језика баш као) и особитим својим оделом —- до њега су гласови са Запада без тешкоћа. долазили. Али, тај, руски господин спада данас у давну прошлост. Кад се оно интересовање, постепено, раширило и међу једноставним људма, искрела је запрека у незнању страних језика. Ну, мислим, и не "варам се, да у свету нема богатије преводне књижевности него што је “руска. Преведено је тако рећи све. Недостају можда, једино специјалне монографије. -

Ако је реч о уметничкој литератури, о класицима "например, ту уопште нема, шта. да. се пожели. Од Омира, па до Ибзена, све је преведено, а преводиоци су песници као Гњедич, Жуковски, Фет, Мин, Баљмонт, Вјачеслав Иванов. Можебити да ћу боље окарактерисати и боље доказати ствар, ако наведем и овакве примере: претходника Шекспирова, Марлоа, превео је Баљмонт; преведен је несамо Калдерон, него и Хуан де Енсина: Вјачеслав Иванов је превео Новалиса; Александар Блок »Чудо Св. Теофила« од Ритбефа; »Песму о Роланду« превео је, у стиховима, професор гроф де ла Барт, а Декамерона сам Александар Весјеловски. У задње време се већ више није ни радило 0 том да бе преведе, него да се слабији превод замени бољим. Пошто је Ниче већ изашао био у две превода, од којих је један чак и изврстан, поручила је једна. московска издавачка кућа код академика Оељинскога и тре превод. | To cy факта. И то је реална корист од оног некадашњег тако. раширена. аристократског космополитизма руске тоспоштине. Руска, литература је постала један светски [.0608. До болести чак. И отуда. можда. чудна интернацијоналност руске напредне свести, којој кас да је тесно на простору од Узжгорода до Владивостока, и од Мурмана. до Тифлиса, и отуда и онај мало зао потомех нашег Кузме Пруткова;: »како. да обухватимо необухватно«

_ Развргнута и распластана. meze зато данас наша Русија. Али ће устати, исцелити се, и свом ширином свога тенија опет се загрнути њена духовна моћ.

А стићи нас у преводном књижевном раду, управо у оном светском »логосу« руске литературе, тешко да ко може. Ради се ту и о чисто трговачкој страни: могла је и може себи дозволити ту раскош руска литература зато што Је наклада. руске књиге, природно, огромна. И сада, после револуције — наравно не баш заслугом бољшевика, него зало што су уопште оборене препреке које је стари режим чинио образовању — наклада оно малобројних књига, што још излазе, иде и расте у невероватно. Да не останем на, самој речи, наводим факат: пре револуције је била довршена и изашла раскошно илустрована књига 0 (таниславском (творцу и артистичком директору »Х удожественог Театра«); предвиђено „JE било хиљаду егземплара, а морало се отштампати педесет хиљада. И није доста. И не може бити доста. Јер, откако нема сметња, осни“

98