Nova Evropa

дочим би — према правом стању наше валуте — морао износити преко 1200% ; кад би увоз иноземне робе остао исти, и кад кријомчарење не би преузело већега маха, са царинском ажијом на злато од 1200% , досегли би приходи од овога до 2 милијарде динара. Све да, се увоз и смањи, приходи би били далеко већи него што су данас, тако да у повишењу ажије на злато Министар Финансија има велике резерве прихода из којих би могао црпсти знатне износе. Ове то, наравно, у претпоставци, да наша валута остане отприлике на данашњем нивоу, или да се чак и погорша (у којем би случају приходи од ажије на злато били још и већи). Већ смо једном ранијом зтодом рекли, да не налазимо никакве оправданости у томе што Министарство Финансија нижом ажијом на злато него што би могла, да. буде фаворизира импорт стране луксузне робе.

·" Од трошарине је предвиђен приход са 390 милијона динара. У месецу новембру ланске године примљено је од трошарине нешто преко 36 милијона, што прерачунато за годину дана износи преко 450 милијона динара, тојест за 40 милијона динара више него у прорачуну. Овде понављамо, што смо напред већ нагласили, да је апсолутно потребно рећи, колико је прихода унишло или колико је предвиђено од појединог артикла који потпада под трошарину. Тако, например, неки узимају да нама, треба. око 10.000 вагона, шећера годишње; већ сама трошарина на тај квантитет морала, би дати око 400 милијона. динара, тојест више лето што је у прорачуну предвиђено за целокупну трошарину. Према томе, ми судимо да су торње цифре претеране, те их треба контролирати. У првоме семестру ове године, увезло. се је шећера за 1700 вагона, што чини 3400 вагона на годину; прибројимо ли око 2600 вагона, домаће продукције, то би трошарина, на сам шећер морала изнети око 240 милијона, динара. Према томе, на. све остале артикле отпада, свега само 150 милијона динара. Ако узмемо да под трошарину спадају и пристојбе за, вино и за печење ракије, долазимо да закључка да те троларине одбацају релативно малене приходе. У чешкоме прорачуну за ову годину предвиђен је од саме ракије приход са 490 милијона чешких круна, а у Чешкословачкој не попије се зацело више ракије него код нас. У дематошкоме настојању да одрже себи и својој странци широке народне масе, наши политичари немају храбрости да, например у Орбији, заведу порез на ракију, нако је у уставу изричито наведено да су порези у читавој краљевини једнаки. И порез на вино заведен је и у специфично винарским крајевима, као што су Француска, и Италија, — само се код нас нема. снаге да се он примени на читаву државу; зато читамо у наредбама, које говоре о таковој трошарини, да се она заводи у крајевима, тде је и досад постојала. Кад би у нас порез на алкохол био ма и приближвео тако висок као по другим државама, приходи од трошарине досегли би далеко веће износе а да народна привреда, од тога, не би имала никакове штете.

Приход од пореза на пословни обрт предвиђен је са 400 милијона динара. Тај би се порез имао већ сада почети убирати, али нагледа. да се не, томе ништа озбиљно не ради. Привредни кругови

119