Nova Evropa

устати су-противу овога. пореза тако жестоко као:ни против једеога досад. И. премда; је тај порез проведен у читавоме свету, и премда. је и код нас постао законом, Министарство. Финансија није имало "емелости да. категорично изјави, да, је закон закон и да се тај порез мора побирати као и сваки други. Неодлучност Министарства, дала, је онда; снаге привредним круговима да још и данас воде опозицију против овога закона. Примера ради наводимо, да је приход од овог пореза предвиђен у Чешкословачкој са две милијарде и 200 милијона чешких круна; а у Немачкој чак са 21 милијардом марака. Кад би овај порез био код нас строго и озбиљно спроведен, приходи би били далеко већи него што је предвиђено у прорачунској основи. "У успех ванреднога пореза на тмовину, који би имао да одбаци приход од 598 милијона динара, никако не верујемо. Ту треба, тек донети закон, треба да га Окушштина, одобри и тек се онда може спровести. Сад се тек имају проценити сва имања, да би се установила висина, пореза. код појединаца; и сачекати решење свих утока који ће се подигнути противу наводно високо одмерене порезе. Код овакове процедуре, дали се ико нада да ће на име тога пореза. 0 овој години унићи у државну касу и пребијена пара“ А у једноме стварноме прорачуну могу доћи као приходи само оне ставке за које се сигурно зна да ће теком године бити реализоване. Изгледа, да. се на било који начин хтело запушити једну рупу, па се посегло за тим порезом, премда се унапред знало, или бар могло знати, да на тога засад. неће бити ништа. Ми немамо ништа противу, тог пореза, паче га. као праведан заговарамо, — али смо одлучно против начина како се он код нас уводи. Прво, тај порез не сме бити процентуално једнако одмерен за свакога, јер је то прогресиван порев »раг ехсеПепсе«, којим треба економски јаке. слојеве «сразмерно јаче притиснути него ли слабије. Али у овоме часу није још ни време томе порезу. Тек кад се државне финансије доведу у равнотежу, и кад се престане с позајмицама код Народне Банке, доћи ће на ред овај порез, да његовим добитком ликвидирамо велики део ратних и поратних недаћа. | | Остаје још да прегледамо приходе од пореза и приходе од ортжавне привреде. Модерна нацијонална економија (тамо од 70, 50 година) упорно тражи, да држава сама директно учествује у привреди, специјално у саобраћајним институцијама. Тако се данас поште и брзојави скоро читавога света нНалаве у државним рукама. Паче и жељезнице, осим Енглеске и Америке, у великој већини власништво су држава, или су бар у државној експлоатацији; тек у задње доба, услед прекарне ситуације која је настала после рата, и услед кроничнога дефицита код скоро свих жељезница, појављују се поновно струје које иду затим да се државне же љезнице продаду, или да се бар предаду приватној експлоатацији. Интереси целине, међутим, тако су уско везани са саобраћајним установама, да ће се поједине државе тешко одлучити да тако важну привредну грану предаду приватноме капиталу. Као компромис заводи се, у задње доба, оснивање деоничарских друштава, у којима држава, или опћина, поседују већину деоничке главнице, дочим .

а

120