Nova Evropa

hovoj borbi sa crvenom vladom za proširenje poljske države i uništenje despotizma, i __ Li |

Grupa ruskih defetista, kako bi se danas reklo (Rusi kažu »poraženjec«), iz godine 1905, odgovarala bi, na prebacivanja zbog antipatrijotizma ı izdajstva otadžbine, redovno, da freba razlikovati petrogradsku vladu od ruskog naroda, da i ruski narod mrzi rusku carsku vladu, koja i nije u stvari ruska nego nemačka, Tome se još, radi veće ubedljivosti, dodavalo, da se u prvom redu treba obazirati na interese sveiske »solidarnosti radnika«, a da je njihov najveći neprijatelj ruska vlada, Grupa ruskih deletista iz godine 1920, odgovara obično na slična prebacivanja, da treba deliti moskovsku vladu od ruskog naroda, da ruski narod mrzi rusku sovjetsku vladu, i da ona i nije toliko ruska koliko je jevrejska, Dalje se kaže, radi veće ubedljivosti, da interese »svetske kulture« ireba postaviti na prvo mesto, a da je sadašnja vlast u Rusiji njenim nepomirljivim neprijateljem,.. Godine 1915 današnji defetisti bili su alttivni branitelji domovine, i genij narodni bio je s njima, bez obzira na sve neuspehe japanskoga rata; a defetisti iz godina 1905 i 1914, postali su sada, silom prilika, aktivnim zaštifnicima otadžbine, i genij naroda (Dr anitelj po instinktu) poleteo je k njima, Dali zadugo? — Sve dotle dok će oni aktivno braniti domovinu ,.,

Koliko je duboko nerazumevanje, držati rusku revoluciju nenacijonalnom! To modu činiti samo oni koji zatvaraju oči pred celom ruskom istorijom, i, naročito, pred istorijom naše socijalne i političke misli, |

Nije li naša revolucija započela i razvijala se kao najtipičnija ruska buna »besmislena 1 октшпа«, од prvog svog početka, iako je ipak uvek skrivala u sebi neku moralnu dubinu, neku »istinu« svoje vrste? Pa onda, zar u njoj nema ćudljivo razdrobljenog i zamršenog slavenolilskog duha? Zar je u njoj malo Bjeljinskoga? Čaadajevljeva pesimizma? Sasvim ruske patrijofobije Pečorina? Hercenova revolucijonarnog romanticizma {»mi smo Evropu pretekli u tome što smo za njom zaostali«). Pa utilitarizma Pisarevskoga? A Černiševski? A. jakobinizam Tkačevskoga »Zvonjenja na uzbunu«?! Najzad, zar se u njoj ne oseća na svakom koraku Dostojevski, »dostojevština« od Petruše Vjerhovenskoga do Aljoše Karamazova? Ili možda ova obojica nisu Rusi? — Pa onda marksizam iz devedesetih godina, kome su stali na čelo oni koje mi danas držimo nosiocima ruske ideje — Bulgakov, Bjerdjajev, Struve? A Gorkij? A »salavjovci« Andrej Bjelij i Aleksandar Blok?

· Ne, ni mi ni »narod« ne smemo da otklanjamo od sebe direktnu odgovornost za današnju krizu — ni za njene tamne, ni za njenc svetle strane, Ona je — naša, pravo ruska, ona se nalazi potpuno u našoj psihologiji, u našoj prošlosti, — na Zapadu ne može da bude i neće biti ništa ni nalik na nju, čak ni i u socijalnoj revoluciji koja joj po spoljnim formama podražava. Ali sve da se pokaže i matematički tačnim ono, što se sada dokazuje sasvim nedovoljno. obra-

101