Nova Evropa

било бескрајно драго. Тешила га, је само мисао да ће баш кроз погрешке Европе постати историјски могућна источно хришћанска култура, коју морају створити словенски народи, а пре свију Русија. Отуда дубоки патос у знаменитој речи Достојевсковој о Пушкину, где је с таким одушевљењем говорио: да је задатак руског човека. свеевропски и свечовечански; да бити прави Рус значи унети коначну измиреност у европске сукобе.... сместити у души својој с братском љубављу сву браћу, и, напослетку, изрећи можда задњу реч велике, опште хармоније, братске слоге свих народа по Христову еванђелском закону.

С том вером је и умро Достојевски, и ту веру је завештао нама, свима.

В. Зјењковски.

Poslednje godine Dostojevskova života.

Ispunilo se ono što je, posle povratka iz Sibira, kroz ceo svoj život naslućivao Dostojevski — ispunio se prestup. 1. marfa 1881, kad Dostojevskog već više nije bilo medju živima, poginuo je Aleksandar II, od bombe koju je bacio Rusakov,

A Rusija kao da je baš hitala tome dogadjaju ususret, Sve okolnosti spoljašnjeg i unutrašnjeg njena života bile su prema #оте, Misao se stezala u fragičan čvor, Kao u nekom vrtlogu okretali se veličina i nemoć, nada i bezizlaznost, ljubav i mržnja, U tu struju spoljašnjih i unutrašnjih zbivanja žurio je i Dostojevski; pošto su u »Ruskom Vesniku« otštampani »Braća Karamazovi«, napustio je Dostojevski umetnost, i postao novinar, Rešio je da se u »Dnevniku Pisca« obraća čitaocima ne kroz umeinički simbolizam nego neposrednom i živom гесји иђедјепја, ;

U tom »Dnevniku Pisca« izašla je i njepbova »Reč o P uškinu«, njegova labudova pesma, poslednji krupni dogadjaj nesamo pred Dostojevskovu smrt nego i pred konac carstva.

Centralni dogadjaj u vreme poslednjih godina Dostojevskova života jeste rusko-turski rat. Taj je rat mnogo značio za Rusiju, Od njega se računa sve što je karakteristično za Rusiju i za početak XX veka, Sve: i pad, i razmah, i kulturna zaostalost, i, što je glavno, burna i sumanuta jedna težnja: prestići ceo svet sa svojim socijalnim i političkim navalama, i, izmedju svega toga, kao logični fakt, nemo/fućnost ostaviti postrani sudbinu Južnih Slovena, koji se teturali izmedju dva teška pritiska, izmedju Austrije i Turske, -

Pokazalo se da slavjanolilstvo nije bilo samo gola fantazija šake inteligenata. Došlo je do realnog njegova ostvarenja još 1875, kad se ruski dobrovoljci, s generalom Černjajevim na čelu, krenuli u pobunjenu Srbiju, Slavjanofilstvo se osetilo u akciji i na vlasti, Zapadnjaci su odjedared prekinuli stari svoj spor sa slavjanofilima; štaviše, organi zapadnjačke štampe su im na neki način sekundirali,

299