Nova Evropa

Velika živost bila je dohvatila celo rusko društvo, Podvlačim, još jedared, reč slavjanofilstvo, Ne »panslavizam«, kako su, na svoj način, prevodili tu reč Nemci; ne divlja zanesenost da se ovlada Carigradom, kao što dokazuju nemački istorici, nije to bilo ono što je oduševljavalo rusko društvo u momentu kada je Srbiji ukazana pomoć dovela do rusko-turskog rata, i kada je naša vojska ušla u Rumuniju, da bi prešla prvo Dunav, a zatim balkanske planine, Osećanja tadašnjeg vodećeg ruskog društva lepo su iznesena u pričama Garšina, -

Živo, odredjeno, i unutrašnjim pronicavanjem osećalo se da će Aleksandar II postati Car-Oslobodilac; i nesamo zato 510 је baš lično radio na oslobodjenju seljaka ispod »kreposnoga prava«, nego i zato što će pobeda njegove vojske osloboditi Balkan, izvojštiti potpunu nezavisnost Srbiji i Rumuniji, dotle vasalima Turske, i dati nezavisan, i nov politički život dotle mrtvoj Bugarskoj, Niko se nije toliko uzbudjivao oko dogadjaja tih godima koliko Destojevski, i ništa nije taj »surovi talenat«, kako se tada gčovorilo, učinilo toliko popularnim koliko njegovo зЈаујапо ефуо, пјебоха ега да је Киsiji u slovenstvu dosudjena naročita, tvoračka uloga.

Jer, vojska koja.je pobedonosno prelazila Balkan, bila je savršeno nova ruska vojska, obnovljena liberalnim reformama Miljutina. Vodili su tu vojsku oficiri vaspitani u vojnim gimnazijama, a ne u korpusima; a vojnik je bio шођштоуап Као gradjanin, na osnovi sveopšte vojne obveze, a ne kao uhvaćeni rekrut, ponekad prodan od vlastelina, koji je posle, s pomoću dželatske discipline, pretvaran u frontaša. Pobedila je liberalna Rusija, liberalna Rusija je stisla pod zidine Carigrada, i liberalna Rusija je ofklonila sramne posledice mira, potpisanog od Nikolaja 1, po kome Rusija nije imala prava držati flotu na Crnom Moru.

Pobedila je liberalna Rusija, i izmedju ona dva večito zavadjena logora, izmedju zapadnjaka i slavjanofila, ostala je još samo jedna nesuglasica, kobno, i do današnjeg dana još nerešeno pitanje o pravu ruskog naroda, »narodopravstvu«, kako se tada 60vorilo, koje je ustav vezivalo za oslobodjenje seljaka. Slavjanožili a s njima je sa celom dušom bio i Dostojevski — pisali su, ukoliko je dozvoljavala cenzura, o nekom Zemaljskom Saboru {»Zemskoj Sobor«), simvolu sjedinjenja cara sa narodom, o nekoj novoj, idealnoj formi uprave, koja bi bila slobodna od svih nedostataka zapadnog parlamentarizma, 1 kroz sve to — zapamfimo, jer ćemo se Još vraбан па taj fakt — provlačio se politički m a ksimalizam, vera u viši poziv Rusije, u najviše, najsavršenije forme koje će stvoriti ruska država, forme nepoznate gnjilom Zapadu, toj u neizlečivu zlu ogrezloj Evropi, Zapadnjaci su bili hladniji, jednostavniji, i govorili su o banalnom, običnom i ispitanom, o ustavu po zapadnoj mustri,

Takav ustav je dao Aleksandar II Bugarskoj. A Rusiji? Aleksandrova vlada je sumnjivo gledala čak i na fantaste i prestolu odane slavjanofile. Organi njihovi neprestano su ukidani; krici Ivana Alkso-

300