Nova Evropa

na kome miko ne može do zadnje stanice da stidne. Zašto? Ko zna, Jer, od nadanja i očajanja čoveka, i od prokletstva genija, šta smo više od toga u stanju osetiti ili naslutiti? j

Isidora Sehulić.

" Достојевски,

Критика европске културе код руских мислилаца, УП.

УУ историји руске мисли Достојевски заузима сасвим изузетно место. Првокласни уметник, он је био у исто време и дубок и оригиналан мислилац, који је тенијално продирао у најсложеније тајне људског духа. Човек силне и пламене вере, пророк и један од првих твораца православне културе, Достојевски "је у исто време, у својим уметничким радовима, давао израза једној тако дубокој сумњи, и с таквом снагом писао о »непризнавању света«, као може бити ниједан скептик. Отрасни и крепки заштитник слободе и »властите воље«, најодушевљенији и најнепомирљивији проповедник инди“ видуализма, Достојевски се, у исти мах, и са не мање страсти, борио и против савремене »усамљености« и »повучености у себе«, пи звао људе у »општу целину«, у право братство, у рат против нацијоналних егојизама, и целога свога живота маштао о измирењу свих народа. Богатство идеја Достојевскових чудесно је и заслепљујуће, и далеко још нису до краја проучене поједине његове идеје, пуне дубокога смисла и животне истине. Достојевски нас још увек тако увбуђује, тако трза најскривеније жице наших душа, да се слободно може говорити о још недовршену перијоду непосредног усвајања његове сложене духовне творевине. Још се није довршило присно зближавање с духовним наследством Достојевског; још нису

· решеене загонетке које је он задао; није се управо још ни почело с исцриљењем пуног смисла његових дела. И све ово може се категорично тврдити, иако постоји велика литература 0 Достојевском, пако је неоспоран утицај његов на цео свет. Не, не, још није одавучала музика; још зове и узбуђује, часом будећи заспали душин каос, часом палећи страст за жртвене подвиге. Још стојимо као очарани, и гледамо у страшну бездану дубину коју нам је открио Достојевски, и нити можемо да одемо од ње, нити можемо да овла“ дамо њоме.

Читајући Достојевског, човек осећа. да. је писац сав задихан од множине доживљаја, и почиње и сам да се увнемирује, упијајући у себе то мучно и једва издржљиво штиво. Главна тајна Достојевскова утицаја на нас лежи у оној неисказано силној истини, која, гледа у човека са сваке стране њетових књига. (ем тога, све што је Достојевски писао тиче се само човека, човека 08 ЊЕГОВИМ тежњама и тајним покретима, те нас те књиге и због тога тако страховито дохватају и носе. Достојевски се никада ни пред чим не зауставља, у најстрашнијим својим сумњама иде до краја, ве

(292