Nova Evropa

страши се наћи се у сукобу са свима, осмелује се говорити о најзатрпанијим и најпрећутанијим кретањима душе, а ипак су сва његова, дрска. претраживања, проникнута. топлом љубављу за, човека. крепком вером у њега. -

Проблем Европе, европске културе, који нас овде нарочито занима, интересовао је Достојевског кроз цео његов живот. У чланку, написану поводом смрти Жорж Сандове, забележио је Достојевски: »Ми, Руси, имамо две отаџбине, Русију и Европу«. И то је био израз дубоког Достојевскова уверења, које је он најискреније проживљавао. У »Дневнику Писца« стоји: » Европа, та, то је страшна и света, ствар, та Ивропа! Да ли ви, господо, схватате колико је нама. драга Европа, како ми волимо и поштујемо, више него братски волимо и поштујемо, велике њене народе, и све велико и прекрасно и савршено што су ти народи извели! Да ли ви знате до каквих нас суза и грчева у срцу узбуђује и мучи судбина те драге и рођене Европе, и како нас плаше мрачни облаци који све више и више застиру њено небо!ј« »Који истински Рус не мисли пре свега, о Европиг« — пита се Достојевски на другом месту. »Жоћу у Европу да путујем, Аљоша«, говори Иван Карамазов; »внам да то значи отићи на гробље, али на гробље које ти је нај- · најмилије! Драги покојници леже тамо, сваки камен над њима, говори о врелом минулом животу, о страсној вери у свој подвиг, у своју истину, у своју борбу и науку — и ја ћу, знам то већ унапред, пасти на земљу и целивати оно камење и плакати над њим, али, у исто ћу време целим својим срцем бити уверен да, је све то већ одавно гробље, и ништа више« Те знамените речи Ивана Карамазова упознају нас на најбољи начин са основним односом Достојевског према Европи. Но баш зато што је Европа постала ва Достојевског само »гробље«, могао је он тако јасно и дубоко осетити сву своју неискорењиву љубав за њу, осетити да се никада неће моћи од ње откинути. И заиста, је веровао да ће нови тип културе, који треба да створи Русија, земља Православља, да ће он донети разрешење свих европских сукоба, и вратити у живот замирућу Европу. -

Формула, Ивана, Карамазова: »Европа је гробље, и ништа, друто« — изражава, неким начином сукус Достојевскових размишљаља, над Европом и њеним проблемима. Почео је Достојевски мислити о европским загонеткама и питањима још у године свога заноса, сопијално-утопистичким западним поставкама. Са извесним правом би се могло тврдити да у Европи лежи један од коренова, Достојевсокова стварања, јер, кроз сва, његова дела, као црвена нит, иду противречја и сукоби европске културе. Неколика путовања у иностранство испунила, ву Достојевског и многим личним утисцима, тако. потребнима, уметнику-мислиоцу. Нашрегнуте рефлексије, жив и сталан интерес за европски живот, тако крепко изражен у »Дневнику Писца« — све се то завршило наведеном формулом Ивана. Карамазова. Но та формула Достојевског је скупо стала, и може бити да је чак и мало преухитрено дошла: није била сасвим

293