Nova Evropa

чешки пролетаријат неће провести револуције док не буде сигуран у успех и док је не проведу суседне земље.

Реалистички је покрет бно идејни а не класни, н ради тога се "није

могао одржати као политичка партија. Осим тога, у питањима социјализма он се толико приближавао схватању осталих чешких социјалистичких странака, да се коначно у њима морао и утопити. Нарочито после рата, реалисте нису могле да нађу нешто специфично, што би их разликовало од осталих напредних партија и оправдавало њихову организацију. Сам Радл пише: »Оодцијализам или доследан или ни какав, другог пута нема за напредна човека. Алидакакс кад већ доследан социјализам, онда несамо повишење надница, несамо друштвеност, несамо социјализације, него и социјалистичке конзеквенције по државу, по народ, свуда« Реалисти су примили социјалистичку терминологију и појачали редове реформистичких социјалиста. Напредњаштво Реалистичког Клуба требало је да буде мисаони лепак између содијалистичких левих и десних табора, и оно је често изгледало револуцијонарно. »Напредно уверење је уверење, да нас у животу треба да води само доследна, вера у идеју: сваки страх да би остварење једног озбиљног политичког уверења могло довести у опасност државу или народ, јесте ненапредан« (Радл).

Социјализам реалиста основан је на. негадији главних принципа Марксове науке. Место економског фактора ставља он на прво место такозвани идејни фактор; место класне борбе, класну солидарност. То је један апстрактан систем, који виси у зраку, нема земаљских темеља, IH верује у победу хуманитарних идеја и при данашњој друштвеној структури. Масариково гесло: »Ове за. радника и радни народ« бесумње је поштено и искрено мишљено, али оно остаје само гесло све дотле док, при одређеној множини социјалних добара, једна класа не осети притисак правде ради општег интереса радног народа. Ипак социјализам реалиста има једно плус према Марксовој теорији; он, потпуно оправдано, третира. као социјалне проблеме проблем верски и, нарочито, проблем надијонални. Маркс је целу своју пажњу усредсредио на економски агенси тако ударио темељ социјализму, али превидивши нацијонални фактор он је превидео један веома важан социјални проблем; тако се само и могло догодити оно што се догодило: да се социјалистичке странке, неупућене у нацијонални проблем, нису ни покушале одупрети рату! —

Политички реализам, гледан са филозофеког становишта, веома, је близу позитивизму, и с њим као с методом могу се служити све партије. Реализам је осим тога био теорија и назор на живот. Као политичка, идеологија он није могао да окупи масе, али је он победио утолико што је свој печат дао целом духовном и политичком животу једног великог народа. Јован Кршић.

|| |