Nova Evropa

ин непоуздана; али су аутори с правом мислили: боље и несигуран и неслужбен материјал него никакав. Ако је дакле тај статистички материја непоуздан, није кривица до њих већ до нас самих, који ни у четири године нисмо били у стању да организујемо ни најпримитивнију привредну статистику. 5

0. Ранди приказује талијанској јавности — на 560 страница великог формата — Југославију, и то, како сам вели у предговору, при закључку једне перијоде жестоких полемика. Он намерава, тако бар каже даље у свом предговору, да изнесе саме чињенице, и унапред се ограђује од сваке тенденције. Али, како већ рекосмо, он не приказује само нашу привреду, он у својој књизи даје, или куша да, даде, и један испрпан приказ читавог нашег јавног живота.

Изгледа нам потребно, да још једанпут истакнемо велики труд овога. писца при писању ове књиге, специјално око прикупљања, материјала. Нема. готово вести која се ових задњих година проносила о нама. а да је Де Ранди не региструје и да из ње не ствара за своју радњу капитал. Све што је теком ових година неповољно изнесено о нама, у нашојну страној штампи, налази се — у виду многобројних цитата — сређено н систематски поређано и изложено у књизи Г. Рандија. Али, ако хоћемо да будемо до крајности објективни, ипак, нако тешка срца, морамо признати, да нам још нико није у лице рекао толико истине колико управо Г. 0. Ранди у овој својој књизи. Без икакве милости, дапаче злурадо, износи оп све наше мане и погрешке, и сву нашу површност. И ако он превише инсистира на њима, кривња је у првом реду на нама, носиоцима тих мана и погрешака, јер. ми не можемо а ин не смемо тражити, да свако пише само лепо о нама, и да нас хвали и онде где нас свако објективан мора, да покуди.

Често, ипак, Г. Ранди прелази сваку меру, те има у његовој радњи много места, дапаче читавих страница, које личе више каквом обичном мамфлету него ли једном стручном и непристраном приказу. Не иде ако хоћемо бити неутрални и непристрани, — регистрирати само неповољне ствари, а прећутати или изврнути оно што би могло бацити повољну светлост на један народ. Говорећи, например, о нашој индустрији и о нашем новчарству, О. Ранди спомиње, да је главна потешкоћа, за њихов развитак, што недостаје чиновника који би били спремни и поштени. Док бисмо у погледу стручне спреме-и могли дозволити неке концесије Талијанима, У погледу поштења нашег приватног чиновништва поуздано тучемо далеко чиновништво оне нације којој припада писац оваког приказа. Нека, Г. Ранди прелиста, судбене архиве с ове и с оне стране Јадрана, па ће убрзо доћи и сам до другог закључка него што га налазимо у његовој књизи. Ми само узгред спомињемо ову ствар, јер се иначе не исплаћује на овом месту исправљати све оваке грешке, хотимичне и нехотичне, у које овај аутор тако често упада. и

При концу своје књиге, Г. Ранди додаје један потпун превод Видовданског Устава, као и неколико табела, које би имале дати бољи увид У наше привредне прилике. Више од ових табела знатно су криве, специјално она б раздеоби становништва по материнском језику. Неугодно се дојимље и то што аутор скоро све налпе напретке хоће да сведе на, утицај талијанске културе, талијанског капитала, и талијанске привреде, дапаче н онде

128