Nova Evropa

где о каквом талијанском утицају не може бити ни говора. Да, је Г. Ранди, ма и на кралко време, заборавио да, је Талијан с ове обале Јадрана, те тиме и као неке врсте дужност да мрзи све оно што је словенско, он би бесумње дао био један добар и један трајан приказ наших прилика.

Иво Белин.

Književni pregled.

Otokar Bržezina,

Veliki češki pesnik Otokar Bržezina (Bfezina), jedan od najvećih pesnika našeg vremena, kod nas je skoro potpuno nepoznat. Prevodjen na većinu evropskih jezika, Bržezina je naročito u Nemačkoj odmah stekao ceo niz obožavalaca, i u umetničkim kruбоушта pobudio opšti interes, Stefan Cvajg (Zweig) video je u Bržezini »najčudniji duh našeg vremena«, i stavio ga uz Verharena, a H. Bar je Bržezinine himne dizao iznad Hvitmenovih, Isporedjivan je s Materlinkom, pa i sa Danteom, Na engleski je preveo izbor iz njegovih pesama poznafi prijatelj Slovena P, Selver, a Alfred Jensen je u švedskoj reviji »Var Tid« (»Naše doba«) napisao o Bržezini opširnu studiju, pod naslovom »Češki misaoni lirik«, predlažući ga za Nobelovu nagradu, Bržezina do danas nije dobio Nobelove nagrade, ali on je bio i ostaje najozbiljniji slovenski pesnik kojemu po pravu ta nagrada pripada,

Sin siromašnog obućara, Bržezina se rodio godine 1868 u Počatcima, u Južnoj Češkoj, kolevci čeških heroja, mislilaca, i pesnika, rodnom kraju Husa, Čelčickog, Žiške, Holečka, i Sove, Realku je polazio u starome mestu Telči, i tu je počeo pisati prve stihove i pripovetke, pod uticajem Svatopluka Čeha, koji je na koncu 19, veka bio najpopularniji češki pisac, Čehova epika. toliko je osvojila bila mladoga pesnika, da on sve od godine 1887 do 1893 piše samo prozom, što je veoma karakteristično za početnika, Učiteljevanje u Novoj Riši, mestu s manastirom iz trinajstog veka i sa starom biblijotekom, od velikog je značenja za razvoj Bržezine kao pesnika. Od prirode meditativan duh, on se u samoći Još više povukao u sebe, mnogo čitajući i studirajući prirodne nauke, fiziku, kemiju, astronomiju, geologiju, i filozofiju, Od nemačkih filozofa utiče na пјева najviše Šopenhauer, a od grčkih Platon, Voli Verlena i čita Malarmea, Materlinka, Šelija, Kitsa, Vordsvorta, Emersona, Hvitmena, Slovackog, i Pribiševskog, Svojih prvih realističkih i impresijonističkih radova, koje je pod pseudonimom 1. У, Daušovsky štampao u časopisima »Niva«, »Vesna«, »Moravsk4 Orlice«, Bržezina se kasnije odriče, i ne preštampava ih više, Neobični i po formi savršeni stihovi mladogša pesnika u Pragu su zapaženi, Bržezinu napadaju konzervativci i uvršćuju ga medju »dekadente«, On štampa u »Modernoj reviji«, a u časopisu »Rozhledy« (1895) potpisuje čuveni »Manifest Moderne«, zajedno s vodjama Moderne, Šaldom, Sovom, i Maharom. Ali on u stvari stoji visoko iznad svih dnevnih umet-

129