Nova Evropa

и понменце осамсатни рад, делују на индустрију појединих народа. Продуктивитет нашег радника, например, заостаје за продуктивношћу енглеског, немачког, или уопће радника. какве друге надије која има развијенију индустрију него што је наша. Продуктивност једног народа зависи даље, у првом реду, о умним и физичким способностима. појединца, кад и о помоћним средствима (машинама и т. д. које му стоје на расположењу, Не треба. да себе варамо, да ми у свим тим погледима заостајемо далеко за. већином северних и западних народа, те да би наш радник, да бисмо могли одолевати иноземној конкуренцији, морао бити још бољи и имао да, више ради него радник културнијих народа. Само велики капитали у великим предузећима могу тако да организују рад, да типизирањем и специјализирањем повећају до максимума продуктивност појединца, те тиме допринесу снижењу продукцијоних трошкова; увођењем осамсатног рада погоЂена је дакле индустрија. оних народа који су тек у развитку, и који немају довољно капитала, за, нове модерне инвестиције, те који према томе скупље продуцирају. Ми, наравно, не можемо тражити да се радничка тековина, осамсатног рада укине; само напомињемо, да она свакако значи једно велико отежавање наше ситуације, тако да ми данас, под овим приликама, можемо да експортирамо једино такве индустријске продукте у којима, смо од саме природе фаворизирани на један или други начин.

Према, томе, нашој индустрији преостаје, барем за догледно време, само наше домаће тржиште. То тржиште ми ипак не смемо потцењивати, јер да је наша, домаћа, индустрија у стању да главни део наших властитих потреба индустријалних продуката сама. подмири, била би она далеко јата, и далеко развијенија него што је то случај данас. Како уистини стоје ствари, несамо да наша, индустрија не долази у обзир као експортна, индустрија него се она мора борити да задржи и наше домаће тржиште, и настојати да спречи бар то да је иноземна индустрија, која ради под далеко повољнијим предуветима, не туче у властитој кући.

Једини начин да и држава заштити домаћу индустрију од стране конкуренције биле би увозне царине, будући да, се систем забране увоза не да на дуго одржати. Но да видимо како стојимо у том погледу. Висина увозне парине одмерава се редовно према разлици између продукцијоних трошкова, код нас и на страни. СЏамо што ми ни ту нисмо били конзеквентни, те док су код нас све цене порасле за 20 до 80 пута, царина, је повишена само за неких 9 пута; другим речима, царина, данас не износи ни половину од онога, што је раније била и што би по продукцијоним трошковима морала бити, Тиме је иноземној роби дата могућност да у већим количинама, долази к нама, него што би то био случај кад би заштитна, царина била боље срачуната. Само с јаком увозном царином моћи ће бар већи део наше индустрије да преброди ову кредитну кризу а да у исти мах тековина, осамсатног рада буде сачувана. Јер ако се ова кредитна криза изроди у једну опћу кризу, осамсатни рад претвориће се у беспослицу будући да индустрија неће више бити у могућности да даде посла свом радништву.

Остаје још да, кажемо коју реч и о другој једној страни наше инду-

стрије, наиме: колику дивиденду она одбацује, Ту одједаред налазимо тако стање као да о некој кризи нема ни говора. Дивиденда од 10, 20, па

365