Nova Evropa

чак и више процената, додуше, на дневном је реду; али те тобоже високе дивиденде не приказују стање ствари ни приближно у правој светлости. Прво, дивиденде се исплаћују за прошле перијоде, када је ситуација, барем уколико се тиче кредитне кризе, била, много мање налета; а, друго, и главно, нисмо нимало сигурни да су те високе дивиденде ин реално заслужене. У ово доба несталних валута често се дешава да нам књиговодство исказује знатне добитке и онда кад предузеће, бар по својој привредној снази, очигледно назадује. Наша паробродарска друштва, например, одбадују знатну дивиденду, нако је свако уверен да она економски заостају за ситуацијом пре Рата, већ н ради тога што су се пароброди за ових десет година знатно. истрошили а да нове поправке ин набавке на њима нису чињене; а, ето ти пароброди, у папирнатим динарима, далеко више вреде данас него што су вредели пре Рата, дочим стварно не вреде данас ни половину онога, што су вредели раније. И како је са паробродима. тако је, бојимо се, и са већином других наших индустријалних установа и предузећа. Ако тако једно индустријално предузеће нема данас толике фондове и такове резерве да може надоместити све истрошене или технички застареле машине, онда, је то предузеће у декаденци па, ма плаћало и баснословне дивиденде, јер се не ради више толико о висини саме дивиденде колико да ли се успева одржати предузеће на ранијој техничкој и продукцијоној висини. Према томе, све те високе дивиденде морамо посматрати с извесним опрезом, јер никад нисмо вигурни да ли се оне исплаћују од фактичног и реалног добитка, или се и један део основне главнице полако дели у виду дивиденде. Да ли се једно предузеће исправно и тачно, и опрезно, билансира. данас, у овој перијоди несталне валуте, питање је на које ће дати одговора тек низ година, када једанпут дође до тачног прегледа. реалног стаља ствари. Постоји у многим државама слабе и несталне валуте тенденца, да, се биланца изводи у златној валути, јер би се једино на тај начин могло видети шта је у биланци реално а шта фиктивно. Кад би се ово донста, усвојило, те и код нас биланце већине наших подузећа редуцирале на златну вредност, па упоредиле са предратним стањем, бојимо се да би се, у већини случајева, место обилате дивиденде ишчаурио знатан дефицит.

Али да завршимо. На, први поглед, и при површном посматрању наше индустрије, добијамо слику напретка и живота, Но тек што мало дубље загледамо у прилике, налазимо да је ситуација сасвим друга, и да у ствари место напретка постоји криза, а место живота — животарење. Ta наша индустријска криза проузрокована је углавном кредитном кризом у којој се налазимо, и једино решењем кредитне кризе решиће се углавном и индустријека криза. Да се кредитна криза неће решити политиком дефлације, за нас је више него јасно, и то смо већ покушали доказати. Ни Загребачки Збор неће ништа променути на томе стању ствари.

Др. Иво Белин.

366