Nova Evropa

naša agrarna reforma nešto skroz nesredjeno, kad je glavna pogreška učinjena već na flački njena ishodišta,

Bacalo se sa frazama, da treba pre svega pomoći našim najbednijim zemljoradnicima, a ipak baš najbedniji nisu njome ništa dobili, Jer, što koristi bednome čoveku zemlja ako nema gospodarskog orudja i tegleće marve, da je obradjuje ; bedni ljudi, koji su dobili po agrarnoj reformi zemlje, bili su prinudjeni da je predadu imućnijima, koji su u stanju obradjivati je, te na taj način nije postignuto ono što se htelo postići, U prevelikoj revnosti deljenja zemlje, i brige za obezbedjenje siromašnih zemljoradnika, išlo se tako daleko, da se vlastelinska zemlja davala čak i ci ganima (naprimer, Тепјеј, te to najbolje ilustrira shvatanje agrarne reforme kod nas, i posvemašnju nesposobnost onih koji je provode.

Jedno posebno poglavlje čini, u ovoj vezi, deljenje zemlje dobrovoljcima, Neko nadležan, kažu, obećao je zemlju dobrovoljcima, Nije nam slučajno poznato, ko, i gde; ali to ne menja stvar. Zemlja je dobrovoljcima obećana, i oni imaju pravo da je traže. Izgleda, medjutim, da se je obećanjem zemlje dobrovoljcima htelo sasvim nešto drugo postići nego što se doista u najvećem broju slučajeva postiglo. Svrha davanja zemlje dobrovoljcima imala je sigurno biti ta, da se ljudima, koji su se borili za oslobodjenje naše domovine, a bili su po zanimanju zemljoradnici, davanjem izvesne zemlje osigura egzistencija u oslobodjenoj domovini, Ta lepa i plemenita ideja izrodila se najčešće u jednostavnu trgovinu zemljom, Neki nisu u mogućnosti obradjivati dobijenu zemlju, jer im nedostaje potrebni inventar, drugi se uopće ne žele baviti obradjivanjem zemlje, a treći su namešteni po državnim uredima, te i ne mogu obradjivati zemlje; svi ti dobrovoljci jednostavno izdaju dobijenu zemlju pod zakup drugima, i tako se dešava da do zemlje dolaze elementi koji, prema samoj uredbi agrarne reforme, ne bi imali da dobiju zemlje, — postignuto je dakle nešto posve protivno, — Dalje, sililo se veleposednike, da zemlju koju su na njihovu posedu imali dobiti dobrovoljci oru, seju, i rečju posve urede, a dobrovoljci samo da uživaju korist od iste, Nažalost, mnogi je dobrovoljac shvatio usled toga svoj položaj tako, kao da je on neki privilegisani stalež, koji ima pravo da živi o tudjem trudu i trošku. U ovakom slučaju bilo bi mnogo prostije da se, mesto one zemlje koja se veleposednicima oduzela za dobrovoljce a ovi je nisu sami obradjivali, nametnula veleposedu neka vrsta poreza za dobrovoljce, a zemlja da im se ostavila, jer bi tako dobrovoljci dobili zasluženu potporu a produkcija na površinama koje su onako razdeljene bila bi sigurno veća, te bi i država bolje prošla,

Što se tiče našeindustrije, koja se bavi preradjivanjem poljoprivrednih produkata, to je istu agrarnom reformom pogodio osetljiv udar, Prirodno je, da će u agrarnoj zemlji u prvom redu uspevati ona industrija koja se bavi preradjivanjem poljoprivrednih produkata; i znak je kulturnog razvoja zemlje, da ona izvozi na svetsko tržište preradjene produkte a nesamo sirovine,Treba dakle svim silama nastojati da se to u što višem stepenu postigne, utoliko pre što se izradjeni produkti kudikamo bolje unovčuju nego sirovine; stanov-

486