Nova Evropa

mištvo nalazi u tome zarade, a i razni nuzprodukti i otpaci, koji se pri izvozu sirovine gube, mogu se upotrebiti, a vrednost njihova nije uvek baš neznatfna, Uzmimo samo naše tvornice za preradjivanje konoplje i lana, koje su producirale jedan od glavnih naših eksportnih artikala : usled uništenja veleposeda, koji su u velikoj meri producirali konoplju, opaža se znatno nazadovanje u industriji konoplje, i to nesamo kvantitativno već i kvalitativno, Sirovine, koje dopremaju 'u tvornicu seljaci, ne mogu predstavljati robu ravnu produktima veleposednika, koji su naveliko sejali, Posledica je, da se na vanjsko tržište izvozi manje i slabijeg kvaliteta robe, što povećava mogućnost konkurencije, Sa drugim granama produkcije stoji isto tako,

Još bismo da spomenemo porez na zemljarinu, jer je i taj u savezu s agrarnom reformom, Državni izdaci silno su porasli, a i dalje rastu, usled slabog stanja naše valute, Da država nadje pokriće za ove izdatke, prisiljena je povećavati poreze. Bilo bi prirodno, da država povisuje porez na glavnu granu produkcije, a to je na zemlju ; ali to nije usledilo, već se udarilo samo na slabije strane, kao što je naša industrija i uopče tečevna društva, Povišenje poreza na zemlju bilo bi kudikamo opravdanije, te bi i rezultat istoga bio po državu povoljniji nego što se može postići nesrazmerno visokim porezima na slabo razvijenu industriju, Uzmemo li u obzir i to, da se danas plaća za jednu me{tričku centu pšenice do Din 500,—, dok je ista pre stajala oko Din 6,—, a porez na zemlju se nije povisio, to tu svako mora priznati da to nije pravo,

Svakako je spomena vredna još jedna originalna pojava, koja je u vezi s agrarnom reformom, a to je Kkolonizacija. Pojave kolonizacije u većem stilu susrećemo u Americi, u Rusiji (Sibir), u Velikoj Britaniji, i t, d. Karakteristično je kod svih tih slučajeva, da se ljude koloniziralo na zemljištima koja dotle nisu još bila kulturi privedena, + j. koloniste su morali seći prašume i postepeno privoditi kulturi zemljišta od kojih nije dotada niko imao koristi, Po državu je takova kolonizacija, doduše, skopčana sa znatnim izdacima, jer država mora u prvom redu provesti kroz te krajeve i željeznicu i druge ustanove; ali uloženi kapital brzo je donosio državi interes, te je postizavana kolonizacijom dvojaka svrha: prvo, nastanjeni su dotada pusti krajevi, i kultivirana oskudna zemljišta, te je time podignuta produktivnost zemlje i drugo, država bi izrabila korisno ljudsku snagu onih koji su se hteli baviti poljoprivredom no ma iz kojeg razlođa nisu mogli doći do potrebnog zemljišta. Kod nas se, medjutim, i u tome pogledu pošlo sa potpuno krivogš stanovišta; najme, oduzimala se je veleposednicima zemlja koja je dosada bila u većini slučajeva racijonalno obradjivana, i davala ljudima koji nisu bili u stanju i mogućnosti obradjivati je ni približno onako kako je ona dotada obradjivana. Posve je prirodno, da je na taj način produkcija onih zemljišta pala, a država i opet pretrpela veliku štetu, Zar nije bilo pametnije, da se je gledalo kolonizirati ljude na onim zemljištima koja još i danas pusta i neobradjena leže, i od kojih niko ne ima koristi, — a takovih imamo u našoj državi na pet milijona jutara!

487