Nova Evropa
„Ако tako, posve objektivno i nepartajično, prodjemo sve što se na našoj glavnoj grani produkcije, poljoprivredi, od početka našeg oslobodjenja pa do danas sagrešilo, to nam moraju postati posve jasne posledice našeg žalosnog i upravo bednog ekonomskog stanja, posledice bezglave i skroz nepromišljeno provedene agrarne reforme. 1 oni koji su s početka bili njeni najoduševljeniji pristaše, ako su pravi i iskreni, moraju priznati, da je njome onemogućen našoj mladoj državi zdrav ekonomski razvoj; a ako toga i sada još ne uvidjaju, onda pokazuju doista samo svoju kratkovidnost, Naš ekonomski položaj je danas vrlo uzdrman i ozbiljan, i nalaže nam imperativno, da irezno, stručno, i objektivno podvrgnemo ispitivanju sva ekonomska pitanja, te da energično uznastojimo oko toga, da se uklone uzroci koji radjaju zlim posledicama, medju kojima je nedvojbeno i smanjenje naših glavnih produkata t, j. poljoprivrednih, čemu je opet glavni uzrok pogrešno shvatanje i provodjenje agrarne reforme, Hoćemo li dakle da poboljšamo naše ekonomske prilike, to moramo u prvom redu odstraniti glavni uzrok njihova dosadašnjeg lošeg stanja. Što nam je dakle činiti? 3 ;
Pre svega, imala bi se cela agrarna reforma podvrći strogoj i stručnoj reviziji, da bi se učinjene pogreške ispravile. Pritom moramo ponovo istaći, da se rešavanje čisto poljoprivrednih pitanja ne bi imalo poveravati pravnicima, već ekonomima teoretski i praktički izobraženima, a pravnici bi imali pritom sudelovati tek utoliko ukoliko pravna strana pitanja biva tangirana, Jedna od glavnih mana sadašnje agrarne reforme bila je upravo u tome, da se nije rigorozno postupalo pri izboru gospodarskih stručnjaka, i da su oni bili samo izvršujući organi agrarnog poverenika, koji je redovno bio pravnik — i pripadnik stanovite političke partije,
Kod provodjenja agrarne reforme mora se prvenstveno biti načisto s tim, ko ima prava na zemlju, i na koliko; a kod toga opet mora se imafi pred očima bezuvetno i to, da li će dotičnik biti u stanju i mogućnosti da dobijenu zemlju obradjuje, i to tako da ne nastane opadanje produkcije, i time šteta za celu državu. Eksproprijacija privatnog vlasništva može biti opravdana jedino u slučaju da to zahtevaju opći interesi, Rešenje tog pitanja iziskuje čitav studij, pak se ne može naprečac doneti bez velike štete po produkciju, i
isto tako ne može se generalno rešiti za čitavu zemlju. Ovamo spada
i pitanje maksimalnog poseda, бде se takodjer ne može za sve odrediti jedan maksimum, jer tu igra odlučujuću ulogu individualnost vlasnika, Dalje nastaje pitanje, što bi se imalo učiniti sa onom zemljom koja bi nakon revizije agrarne reforme ostala; a takove bi bilo vrlo mnogo, ako bi se postupalo rigorozno, imajući pred očima dobrobit domovine, Zemlju vratiti opet njezinim vlasnicima, bilo bi jedino u onim slučajevima opravdano kad bi isti u pogledu poljoprivrede
doista nešto osobito proizvodili, što bi bilo od opće koristi; ali bi
se to, držimo, tek u manjini slučajeva dalo provesti, a iz raznih razloga ne bi bilo ni posve uputno, Druga mogućnost bila bi, da država preuzme pod svoju upravu taj suvišak zemlje, Time se dabogme takodjer ne bi mnogo postiglo, jer nam je svima dobro poznato, da
488