Nova Evropa

Društveni pregled. Slovenski Sokolski бабом

Na sednici predsedništva Saveza Srpskog Sokolstva, Hrvatskog Sokolskog Saveza, i Slovenske Sokolske Zveze, održanoj na dan 13,/26, januara godine 1919, u Zagrebu, primljena je Jedna osnovica i svečana deklaracija Ujedinjenog Sokolstva Srba, Hrvata, i Slovenaca, Glavne misli deklaracije izražene su ovako: »Narod Srba, Hrvata, i Slovenaca, jeste jedan, Sokolska društva Srba, Hrvata, i Slovenaca, bila su, jesu, i moraju biti narodna društva. Narod je Jedan, pa i sokolska društva moraju biti jedna, Slovenstvo jeste jedno. Narod Srba, Hrvata, i Slovenaca, jeste deo Slovenstva. Sokolstvo Srba, Hrvata, i Slovenaca, bilo je, jeste, i mora biti slovensko i jedno. Slovenstvo je deo čovečanstva. Ideali čovečanstva su jedni. Slovensko Sokolstvo, pa dakle i Sokolstvo Srba, Hrvata, i Slovenaca, težilo je, teži, i težiće za ostvarenjem tih ideala.« U frećoj tački dnevnoga reda te sednice, govorilo se o obnovi Sokolstva, te je u predlogu na tu tačku izneseno ovo mišljenje: »U obnovu Sokolstva spada predmet obnavljanja sokolskog života, kako je presečen i prestao na Vidovdan godine 1914; to se tiče pojedinih odeljenih saveza sokolskih, ali ovamo spada i dalje napredovanje i razvijanje celog našeg Sokolstva, nerazdeljenog, kako to ideja nacijonalizma zahteva, pa se liče i svih Sokolstava zajedno; ovamo dalje spada obnova i sveslovenskog Sokolstva, čiji smo bili, jesmo, i ostajemo, verni članovi.« — Na istoj sednici zaključeno je, da se na Vidovdan, dne 28, jumija, te godine održi prvi sokolski sabor Srba, Hrvata, i Slovenaca, u čiji rad spada: »da obuhvati sva krupna i važna pitanja, koja se Sokolstva Srba, Hrvata, i Slovenaca tiču; a što je najglavnije, da taj sokolski sabor definitivno odluči o sokolskom jedinstvu i ujedinjenju Srba, Hrvata, i Slovenaca.« Uz verifikovano sudelovanje od petstoisedam delegata održan je u Novom Sadu 28. i 29. junija godine 1919 prvi sokolski sabor, i jednoglasno je primljen Ustav Jugoslovenskoga Sokolstva, Prvo slovo toga ustava glasi: »Jugoslovensko Sokolstvo ujedinjuje se u jedinstvenu sokolsku organizaciju Srba, Hrvata, i Slovenaca.« Drugo slovo toša ustava glasi: »Dosadašnje plemenske, ili inače podeljene, organizacije sokolske imaju preći u zajedničke organizacije, odnosno imaju se nove zajedničke organizacije osnovati.« Sedma tačka glasi: »Za rešavanje opštih sokolskih pitanja načelne prirode sastaje se svake pete godine sokolski sabor Srba, Hrvata, i Slovenaca.« Dne 30. avgusta godine 1920, održana je u Mariboru prva glavna skupština Sokolskoga Saveza SHS uz prisustvo 97 delegata iz 28 župa, te je jednoglasno primljeno. da se Savez nazove Jugoslovenski Sokolski Savez. То su glavni podaci, Ne možemo ovde da se dalje upuštamo u istorijat Jugoslovenskog Sokolstva, nego smo evo povadili ono što nam izgleda najglavnije.

292