Nova Evropa

28. juna 1924 godine, u Zagrebu, ima da se održi drugi sokolski sabor, O tome hoćemo da kažemo naše mišljenje, Da predjemo odmah na stvar. Drugi sokolski sabor može da bude, ı mora da bude, slovenski sokolski sabor, To proizilazi iz osnove i svečane deklaracije ијефшпјепоба Sokolstva od 13.126. januara 1919; to proizilazi iz ideologije obnove Sokolstva, i to proizilazi iz sedme tačke Ustava Jugoslovenskog Sokolstva.

Ideologija Jugoslovenskog Sokolstva je Sotova: to Sokolstvo postoji, jako je, živi, i radi, Ali, da je Jugoslovensko Sokolstvo slovensko, — ta ideologija nije čotova, i Slovensko Sokolstvo kao jedinstvena organizacija još ne postoji, Ono je podeljeno. Jugoslovensko Sokolstvo, na puta svoga rada i razvoja, u pravcu napred, ima da u svoje ruke uzme pitanje Slovenstva u Sokolstvu, dakle i Slovensko Sokolstvo, i da u svrhu rešenja toga pitanja učini i dade sve što najviše i što najbolje može, pa najposle da izradi i precizuje konačno i svoje slovensko gledanje na stvari i na svet. Ža ovaj pravac rada i razvoja Jugoslovenskog Sokolstva postoji jedna slavna tradicija, Još pre 1914, sudelovali su ondašnji delovi današnjeg Jugoslovenskog Sokolstva u radu oko gradjenja jednog Sveslovenskog Sokolskog Saveza, i bili su članovi toga Saveza. A 30. junija 1920, osnhovali su delegati Češkog Sokolskog Saveza i Jugoslovenskog Sokolskog Saveza u Pragu Savez Češkoslovačkog i Jugosiovenskog Sokolstva, Prema tomu, taj rad i razvoj ima da se nastavi, Osim toga dvoga, što nepobitno postoji i što moralno i logički primorava Jugoslovensko Sokolstvo da u Slovenstvu, u stvaranju i gradjenju njegovu, uzme majenergičnije i najaktivnije učešća i inicijativu, današnje je opšte stanje Slovenstva tako žalosno, mračno i teško, da je medju drugima i Jugoslovensko Sokolstvo, i bez obzira na sve drugo, pozvano da svojim ramenom podupre Slovenstvo i potrudi se da mu pomogne. Zato mislimo da drugi naš sokolski sabor može i mora da bude slovenski sokolski sabor,

Sokolstvo je slobodarska četa koja ide napred za istaknutim с1ljevima, — Sokolstvo ima da vodi, da daje podsticaje, da uvek budno i neumorno zafeže svoj idealizam u najveći napor, i da nasuprot i uprkos zlom. vremenu podigne visoko svoje zastave. Il kada ne bi postojali obelodanjeni zaključci i deklaracije, i kada ne bi bilo tra-. dicije, i kada bi danas Slovenstvo cvetalo i bujalo, Sokolstvo bi kao slobodarska četa moralo ići napred, pa tražili, iznaći, i u rešenje uzeti, velika pitanja načelne prirode. A. posle Jugoslovenstva dolazi viši stepen uspona u vis, — to Je Slovenstvo.

Preostaju sada sporedne i sekundarne stvari. Da li sokolski sabor može da bude samo slovenski, a ne i jugoslovenski? — Potreba jugoslovenskog sokolskog sabora, po našem mišljenju, ne postoji; a koliko se odnosi na pregled svega što je uradjeno, što treba da se. koriguje, što se mora novoga dodati, — to sve može i treba da se obavi i svrši na saveznoj skupštini. Sokolski sabori su za fundamentalna pitanja. Drugi sokolski sabor, prema tome, ili može ići ideo-

295