Nova Evropa

ДИ ПУНА Др Не рана аи

да н других држава, те у којој н Г. Ноел Бакстон може бити известила за спољну политику, и нарочито за Балкан. Он свакако то хоће, те настоји што боље може да би својим новим друговима показао своје добре везе са тереном који спада у његово подручје. Тек што је довео Г. Радића. у Лондон, он се, са својим ранијим сапутницима, дигао на пут, у Софију, први пут после Рата, јер се раније — са Стамбулијским — није дала терати политика ва коју се Г. Бакстон определио. Овај пут није могао а да не потражи сопијалисте у Југославији, будући да пут за Софију води преко Београда, а потребно је да се »власн не сете« тако брво, какви то »проблеми« воде сад опет ове британске »социјалисте« у Бугарску (где, међутим, како изгледа, нису пали баш у добар час!).

И власи се донета. нису сетили. У Београду су новинари интервјунсали Г. Бакстона и другове, и ови су изјавили да »не верују« да. би Бугари припремали какав напад на нашу границу, те су тако умирили шрестоничке политичке кругове, задовољне већ самим фактом, да су и Бакстони оставили Радића, сама. у Лондону. Чак је m званично гласило наших социјалиста са задовољством забележило (види »Слободна Ријеч« од 20. септембра), да су »последице Радићеве пропаганде довеле дотле, да су из Енглеске дошли у Југославију браћа Бакстон и још двојица посланика радничке партије, да. се обавесте о политичком положају у Југославији и на Балкану«, п да су се »ту обратили на другове Кораћа ни Дивца у Београду, који су им дали потребна упутетва. Радићевци су нервозни због тога, јер су се енглески "другови обратили нама а не њима за обавештења, и јер су тако демагогији њихова вође подрезана крила. Блокашке новине, у очајању, критикују тај посет и веле: на праве су се намерили! Радићев углед код Бађошг партије је порастаој« Ако Радићевци немају другог разлога да буду нервозни, и олокаши да очајавају, ми их можемо умирити: Г. Радић ће ускоро и тачно сазнати све о чему су се обавестили на свом путу у Бугарску Г. Бакстон п његови сапутници, много раније и много тачније него југословенски социјалисти, и него меродавни политички кругови у Београду. Ми бисмо се чак усудили саветовати овим последњима, да мало припазе, да о циљу овога пута ових Енглеза не сазнаду и одвише касно! Осим ако нам не помогне опет Бог, и револуција. у Бугарској....

Недогледно је непознавање наших »меродавнихе политичких фактора и кругова политичке ситуације у Европи, пи прилика и особа јавнога жиБвота по другим земљама, а поименце у Великој Британији. Ништа не илуструје боље ову чињеницу од нервозности која је завладала Београдом услед Радићева. бегетва у Енглеску. Ко пи мало познаје Енглезе, тај је унапред могао прорећи »успех« ове посете, под оним околностима н у данашњим приликама, и могао је тачно одредити вредност Радићевих пшсама и извештаја, скупа са чајанкама, интервјуима, и предавањима у клубовима и у Манчестру. Једину реалну опасност, нли бар могућџу опасност, — везу Г. Радића са браћом Бакстон, будно око наших држав-

"никад и дипломата није запазило, или јој није придало никакве важности!...

Овој игноранцији наше званичне политике равна је једино нескрупулозност и фриволност с којом опозицијона штампа, попменце олекашка, третира овака питања. Можемо лепо да замнслимо живу жељу ближих м даљих присташа вође миротворне сељачке републике у краљевини СХО,

296