Nova Evropa

да овога што боље прими миротворна брнтанска монархија, те н да разумемо, да се свака учтивост с енглеске стране схвати као љубазност или комплимент; али је недопуштено, бар према нашим појмовима, пристанак на једно предавање у једном клубу (ако га је уопште и било) огласити као припрему за признање међународног положаја Хрвалтске, те говорити о том у озбиљном тону. То значи од ове наше ионако сметене унутрашње и спољне политике градити начисто игру жмуре, или лакрдију, са, коју ће опет имати да, плати добар глас наше земље, а. ми онда да. сносимо све последице. Коме мисле да служе (или зар доиста хоће да служе некоме коме не треба, као што им се то пребацује од стране њихових лротивника%) они редактори и новинари, који мршаве вести и поруке о Радивевим »успесима« у Лондону надувавају у сензацијоналне гумене патко, да их ни најлаковернији читалац не може читати бев осмеха на лицу! Кад се спува. једна по једна од тих сензадија, најгоре ће проћи, поред аутора, миротворна република, тојест ХРСС, скупа са својим вођом и целим блоком; а ликоваће Г. Пашић и његов режим.

Демантујући категорично сваки додир са, Г. Радићем у Лондону, што му подмећу разне новинске вести, будући удаљен од Лондона на 500 миља jom од јуна месеца, Др. Ситон Ватсон пише нам, колико је, по његову мишљењу, Радић криво оценио политичку ситуацију, кад је мислио да ће за 'своју ствар наћи ослонца код британског Министарства Иностраних Дела, или код британског јавног мњења. Али, каже он уједно, да држи да није потребно да поново наглашава, колико је тешко, код оваке наше политике, нашим пријатељима, у Енглеској, да за, нас раде, пи да нас бране од оправданих прекора, и заслужених нападаја. А. Др. Ситон-Ватсон нити је нарочит непријатељ Г. Радића, нити нарочит љубимац Г. Пашића/!...

И ми смо одувек сматрали мудром политиком, тражити савета, од добрих и опробаних пријатеља на страни, у питањима замршеним, и при сукобима тако заоштреним да нема изгледа, на скори споразум из властите иницијативе. Само, треба ићи по савет доиста пријатељима, а не свакоме или неодређено коме. Ови знамо, ко су нам прави пријатељи у Великој Британији. Они су и довољно обавештени, и довољно неутрални, да могу судити ни по бабу ни по стричевима. То су и у Светскоме Рату толико пута посведочили; управо, без њих тешко да, бисмо и дошли до многих тековина, и до оволико широке и слободне домовине. И овај пут бисмо поуздано учинили роду глас, ако бисмо се к њима обратили за арбитражу. Они би је вршили и дискретно и искрено. — Што се тиче Г. Радића, и његова пута У Лондон, они би му поуздано дали добар савет, да се окани Г. Новела Бакстона, чије су симпатије ангажоване већ и сувише на другој страни (и који, поред тога, није баш срећне руке у политици), па да се врати кући и на правом месту, у народној скупштини, расправи свој спор са својим противницима. Ако он њихов савет не би послушао, онда му се и не може помоћи.

Ћ.

297