Nova Evropa

menama jednog od učesnika odbrane Kijeva od Petorice — ruskog oficira Romana Gulja, u »Arhivu Ruske Revolucije«; »Direktorij«; »Borba s ruskim firmama« (komandant ukrajinskih trupa naredio je da se za tri dana skinu sve ruske firme — na svim radnjama i kancelarijama ; ova smešna i mučna epizoda ovde је vrlo živo ocrtana); »Radni kongres« (Direktorij stvara parodiju Konstituante, izabranu po sistemu sovjetskih izbora); »Boljševici sa severa ili Saveznici [Antanta) iz Odese?« (dobar prikaz zapletene poliičke situacije i većinom ludih i komičnih napora Direktorija da se održi na vladi) ; i »Napuštanje Kijeva«,

Četvrii odeljak govori o drugom dolasku boljševika (februara 1919). Ти ашог даје pregled rada pojedinih boljševičkih ustanova (yojnog komesarijata, sudskog, socijalne politike, privrede, najzad čuvenih »čeka« — Sveukrajinske i Kijevske), unoseći u svoje potpuno objektivno pričanje mnogo zanimljivih opažanja, Nekoliko portreta pojedinih uglednih boljševika — idealista i avanturista — vrlo lepo karakterišu ceo ovaj režim, Neke od mera boljševičke vlasti, kao naprimer sasvim luda i nerazumljiva politika sovjeta u razmeštanju stanovništva i pitanju stanova [bezbroj rekvizicija i preseljavanja),

dobro objašnjuju s terorom i svakovrsnim mobilizacijama izazvano

opšte neraspoloženje većine kijevskog stanovništva prema Sovjetskoj Vladi, i radosno očekivanje dobrovoljaca Djenjikina,

Dolazak dobrovoljaca, koji su svečano dočekani u Kijevu, no koji su se još istog dana (31. avgusta 1919) oružano sukobili s Petljurinim Ukrajincima, koji su ušli u Kijev sa zapada, dok su dobrovoljci ulazili s istoka, — naslikan je u petom odeljku, Sadržina ovog odeljka je sledeća: »Djenjikin ili Petljura?« {u Kijevu nije odmah bilo jasno, ko će biti gospodar posle boljševika ; pobedili su »dobrovoljci«) ; »Tužne relikvije« (odmah po odlasku boljševika otkopani su leševi žrtava njihova terora); »Početak judofobije« {već prvih dana bilo je drskih istupa protivu Jevreja); »Advokatura i bivši sovjetski službenici« {od nekih advokata učinjen je pokušaj da se osude advokati koji su bili sovjetski službenici; to je bio upravo jedan farisejski pokušaj, jer je ogromna većina intelektualaca, pa naravno i advokata, bilo silom bilo milom, služila pod boljševicima); | »Dan Prvog Oktobra 1919« (bitke po ulicama Kijeva, koje su za tri dana bile pozornicom borbe izmedju dobrovoljaca i boljševika; ovom je prilikom napustilo Kijev na 50 hiljada ljudi); »Pokolj Jevreja, mučenje strahom« {tehnički izraz, upotrebljen od uglednog reakcijonarnog novinara i bivšeg narodnog poslanika Šuljgina, o stanju u kojem su se, prilikom pokolja, nalazili Jevreji; tih strašnih dana mogao se čuti u Kijevu svake noći strašan jauk i plač više hiljada Jevreja; i ko je to čuo nikad neće zaboraviti!); »Razočaranje«; »Političke pogreške i neuspesi na bojnom polju«; »Demoralizacija«; »Raspoloženje u Kijevu u oktobru i novembru« {opsada od strane boljševika, skupoća, anarhija); »Kukavna evakuacija 28. novembra« (st, stila); »Ulazak boljševika«, — Ovaj je odeljak pisan vanredno živo, a objektiv- -

302