Nova Evropa

|

И у другим економским односима, држава је данас прилично дубоко захватила у економску слободу појединаца. Али ако стоји, да се богатство државе састоји из богатства њезиних држављана, и да сваки може најбоље сам просудити шта. је добро за његове интересе, онда та ограничења економске слободе појединаца нису оправдана. Ми се дивимо економској снази Сједињених Држава и Велике Британије, али као да нећемо никако да равумемо да је баш потпуна економска слобода у овим двема државама довела до тако великог народног богатства. И тамо су у време Рата постојала. велика. ограничења, али су она након Рата одстрањена. Ако се хоће одгајати народ у привредном духу, тај се одгој не мора вршити тако да се појединац сме кретати само под туторством државе, а не дати му слободу да се може користити стеченим искуством. Наглашујемо притом, да нисмо пријатељи наглих промена режима у економским стварима, него смо мишљења да треба постојеће стање увек полако мењати. Али бисмо и досад већ, на путу к економској слободи морали бити много даље него што фактично јесмо.

Можда најважније наше економско питање у чијем решавању имаде држава одлучну реч јесте питање валуте. Оно се код нас редовно превише једноставно расправља, а јасно је да за подигнуће валуте, односно за стабилизацију, нема тек један једини лек, једно средство, већ да је зато потребно више различитих мера, које у резултанти свог деловања. могу довести до побољшања, односно до стабилизације. Данас се углавном расправља само о инфлацији ни дефлацији. Према досадањим искуствима, нема двојбе да, је дефладија важан фактор при стабилизовању једне валуте, као што је опет инфлација редовно пратилица падања вредности новца. Јер мако количина изданих новчаница не утиче непосредно на вредност новца, свакако ће, услед веће количине новчаница, дохоци појединаца повећати и њихову куповну снагу, те тиме створити већу потражњу робе; но та већа потражња опет чини скупљом робу, другим речима мање вредан новац. Борба између инфладијониста и дефлацијониста, међутим, више-мање је

"теоретске нарави. Ми видимо, да се оптицај новчаница не смањује, да се у

врло полаганом темпу повећава, — дакле нема говора о практичној дефлацији. — Друга. је ствар код нас, помањкање новца. Ми смоу првом реду аграрна земља, па према томе треба нам највише платежних средстава. с јесени, за финансирање жетве, извоза шљива, за куповање шећерне репе, и т. д. Јасно је да се у то време са нормалним новчаним дредствима, која стоје кров читаву годину на расположењу, не може изаћи на крај. Зато је потребно да се у то доба ставе народној привреди на расположење обилнија средства, којима ће она моћи ту кампању мирно свршавати. Народна Банка, почела је већ на тој бави радити, али средетва, која она данас ставља на расположење још нису довољна. Услед тога, у много случајева ова се кампања финансира ив иностранства, што значи да велик део добити из посла иде у иностранство. (0 друге стране, морало би се при овом финансирању радити веома опрезно, јер ако је више новаца на расположењу него што треба, продуценти задржавају робу, чиме се настојање за појефтињењем робе компромитује. А без јефтиније робе нема боље валуте. Код нас, као и по другим државама, створила је највећу инфлацију сама држава, прављењем зајмова код Народне Банке, у сврху да покрије свој пасивни буџет.

314