Nova Evropa

Али није Рат пореметио само одношаје између појединих народчоекономских јединица, него је ни у појединој народној привреди пореметио одношај између продуцената и потрошача, између појединих класа. Тај поремећај, који је у првом реду настао услед девалвације валуте, најбоље се опажа у промени односа, између доходака појединих класа. За време Рата, а, и касније, држава, је из социјалних разлога, у појединим случаје= вима, посегнула у ове одношаје, па. је онде где је то ишло стегнула дохотке појединаца (например кућевласника). Овамо спадају и покушаји државе да. донесе закон о лихви, и т. д. Међутим, држава, након Рата, у највећу и најачу нашу продукцију, наиме аграрну, није дирала, јер је било јасно, да то код наших прилика. не би имало жељеног ефекта. Већ то показује како су немоћни захвати државе на том пољу. Поуздано је, свакако, да, постоји између доходака појединих класа несразмер напрама времену пре Рата, и тај несразмер доводи до борбе између класа. Да ли ће се успети успоставити сразмер доходака. онако како је он био пре Рата, или ће тај сразмер бити други, није могуће данас знати.

Из ових су побуда, углавном, још за Рата. почеле европске државе из нужде задирати у постојећу већу или мању економску слободу својих држављана. Након Рата, неке су државе (као например Велика Британија) разграђивале та ограничења, те опет завеле стару економску слободу кретања. Друге државе, међу којима и наша, наставиле су више-мање ратним правцем. Иако нема. двојбе, да, је улога државе у економском животу народа, велика, јер може да, у сваком часу и у извесном правцу, врши евој утицај, или и притисак, пракса, показује да, услед различитих момената — например, просуђивања, ствари са, партијско-политичког гледишта, место са, економског — утицај државе редовно више шкоди него што користи. Од велике је наиме важности, на, који начин држава, врши свој утицај, да ли економским средствима, или обичним управним средствима, Тт. ј. силом; природно је, да ова последња нису за препоруку. Наше су владе, међутим, од свршетка Рата, стално вршиле знатан утицај на економски живот земље а да. се притом није могао констатовати неки одређен економски правац, који би свесно ишао за, консолидадијом и уједињењем наше привреде. Нама. изгледа, да је већина, владиних одлука економског смера стварана поводом моментаних ситуација било економских било политичких, без дубљег пстраживања како ће поједине уредбе утицати на оно што би имао бити главни пиљ, а то је економско уједињење и даљни што повољнији економски развитак државе.

Најачи утицај на целокупну народну привреду вршила је влада са аграрном реформом. Настала из политичких мотива, имала је ова. нарочито у аграрно напреднијим крајевима државе великих економских последица, на. које се можда у почетку није ни узимало много обзира. Нарочито штетне последице настале су, по нашем мишљењу, из начина којим се је аграрна, реформа, проводила, и којим се она проводи још и данас, Нема двојбе, да. је аграрна реформа смањила нашу аграрну продукцију, која, је код нас прва и најважнија грана продукције. Тиме је, наравно, аграрна реформа лоше утицала на наш трговински биланс. То се убрзо могло видети, па је велика, погрешка, што се аграрна реформа није што пре законски фиксирала, да. би се за аграрну продукљдију спасло оно што се још спасти дало.

313