Nova Evropa

време — готово пребрзо — развију, а њихов развитак значи непроцењиву корист за привреду, па и за саму државу, будући да новчарство подупире увек државу у интересу привреде. Најбољи је доказ зато, да су наши новчани заводи могли за државу провести интерни зајам од 500 милијона. динара, а уверени смо да ће, чим се буду прилике несамо код насу унутрашњости него и по великим светским жариштима стабилизовале, наше банке, заједно са домаћим берзама, моћи држави поновно пружити знатна, средства за оживотворење државних потреба, те за процват пољопривреде, индустрије, и трговине.

Већ смо споменули контакт са читавим светом путем берзе. Берза је ванредно осетљив апарат, који регистрира све добре и све зле стране привреде, и зато је рад наше Берзе, односно дневна течајница, за иноземн привредне кругове барометар, по којем они просуђују стање наших економских прилика, дакако зато што знаду, и док знаду, да је наша Берза, добро организована. и исправно вођена. Тако је дошло до тога, да је вањски капитал почео, у већој мери, да. код нас пласира своје сувишке, те је тиме донекле помогао несташици капитала код нас, што је опет деловало Ha, стабилизацију динара.

Желео бих овом приликом да кажем неколико речи о потреби и значењу уноса. страног капитала у нашу државу. Погрешно би било, да се стран капитал опћенито и из принципа одбацује, као штетоносан за државу. Капитал је интернацијоналан, он ће онде тражити пласирање где налази предувете за плодоносну употребу ин потребну сигурност. Наша. је ствар, да страном капиталу не дајемо могућност да у нашој држави делује противу нас, него да га. употребимо у нашу корист и за. развитак наше нацијонатне привреде. Непобитна. је, међутим, истина, да крај данашњег стања културе и привреде ниједна. држава, која неће да се огради кинеским зидом, не може да буде без страног капитала; а природно је, на другој страни, да ће привредни кругови прихватити оне везе у иностранству које пружају најлакше и најповољније путеве за. искоришћавање. Све берзе света интернацијоналне су установе, и пружају могућност капиталу сваке народности да купује и продаје, па се мора: сматрати једним од главних принципа уздржати на берзи слободу трговања. Нажалост, код нас св слабо слуша глас привредника, када. се ради о учествовању страног капитала у привреди наше државе, а и сувише долази у обзир мњење разних демагога, са мрачним или немрачним тенденцијама, који а рглог приказују страни капитал погибељним за. државу. Особито би државни органи требали да имају на уму, да је њихова задаћа да прате и помажу рад исправних привредних установа, а да побијају и жигошу све оне, било стране било д0маће, које се не држе привреднога поља, те раде противу интереса. државе.

У овој свези, дотаћи ћемо се и једног приговора, који се у Београду стално понавља, и износи у јавној штампи, наиме, да Загребачка Берза, обара. динар. Доказе, који се за. ово наводе, а чија је погрешност и меисправност довољно истакнута, нећемо овде понављати. Једно је сигурно: да овака, пребацивања потичу из потпуне неупућености несамо уређења и пословања, на Загребачкој Берзи него и из непознавања привредних прилика, у такозваним пречанским крајевима, ако нису злонамерна и неодговорна.

318