Nova Evropa
Много се такођер расправљало и о стегама које су уведене у девизном промету, износили се аргументи рго Н сошта; а ваља, рећи, да су све те расправе више-мање теоретске нарави. Све стеге вреде само за људе који се хоће држали закона; а они други, поред свих прописа;и претња. казнама, наћи ће и начина и конвенијенце, да се не држе прописа. Сам Министар Финансија, 7. Стојадиновић, пре него што је наступиој у својему ресору, био је мњења, да су стеге илузорне, и то је најбоље објаснио својим наступним говором, у којем је рекао, да се динар мора исказати по својој фактичној, унутарњој, вредности. Иако се не може порећи, да је везана трговина, девизама и валутама донекле, и у становитим случајевима, уродила добрим послелипама, за нашу валуту, то ипак остаје отворено питање, да. ли није боље пустити слободна маха овој трговини, регулисаној по берзи уз државни надзор“
Досадањи рад наше Берзе, ако и кратки, признат је и у иноземетву, те је њен задњи годишњи извештај, који је за вањску публику надан на француском језику, побудио велик интерес у извањским привредним круговима, па ћемо плодове овога рада видети у скорој будућности. Ми мо аграрна. земља, којој је неопходно потребно заинтересовање вањског капиTaja, ради подизања. домаће индустрије; па ма и били с почетка. трибутари у плаћању камата, ипак, ће из туђих капитала дрпети и држава и приватници, а, лежаће на нама, у којем ћемо времену моћи створити сами наше резерве, и научити шире кругове да инвестирају капитал у разне гране народне привреде. И ту ће имати берза велика утицаја на пласирање капитала, јер ће, као свуда, и наша Берза омогућити и понукати затворана капитале да, изађу из својих скровишта, и да суделују у подузећима, те BO непродуктивни новад учинити продуктивним. :
Поред ових практичних задаћа, берза имаде да врши и одгојну задаћу, показујући пут којим се има уједињеним силама подизати народна. привреда. Она има да претом укаже на све што је нездраво у привреди, те да чисти привреду од неваљаних и негативних елемената. Како је Загребачка, Берза млада институција, која треба потпоре шире публике, то ће јој наравно и свака. лојална и добро мишљена критика добро доћи, и бити :јој добар водич у даљњему раду и настојању око консолидовања нашег новчарства и наше привреде.
М. Антић, генерални равнатељ Хипотекарне Банке, у Загребу.
Поштански чековни промет ).
Успркос томе, да су појам и сврха поштанског чековног промета, сасвим други од оних поштанског штедног промета, имамо ипак да тражимо колевку првог у другоме, и то понменце у Бечкој Поштанској Штедионици,
~) Види о овом предмету и чланке бившег управника Поштанског Че-
ковног Завода, Г. Дра. Б. Маричића, у »Новој Европи« од 11. априла 1921 (1, 97—107) и од 1. септембра, 1921 (0, 85—987).
319