Nova Evropa

која је основана године 1888 по узору сличних институција у Велокој Британији, Белгији, Италији, и Француској. Основна, идеја Поштанске Штедионице поникла. је у Енглеској, где је још године 1861 поднео Гледестон парламенту закон о оснивању »Централне Државне Штедионице«, за, коју би све поште биле станице за. сабирање и враћање штедних уложака. Како све поште врше упутнички промет и наплаћују поштанске доплате IH наmore, то оне представљају у свакој земљи најраширенију благајничку организацију. Практични Енглези искористили су стога поште за популаризацију и ширење штедње, те постали тиме оснивачи поштанских штедионица. Први директор Поштанске Штеднонице у Бечу, Др. Кох (Когћ), дошао је при вршењу поштанског штедног промета до чињенице, да је Поштанској Штедионици свеједно, ко уплаћује на штедне књижице појединих штедиша, односно коме се исплаћују улошци који се од страе власника штедне књижице отказују. Због тога је дозволио, да може штедиша у свом отказу означити лице (и његов наслов) коме се има новац исплатити. Будући да се притом дешавало често, да је и корисник отказане своте имао штедну књижицу, те је стога упућени му износ одмах положио опет као свој улог, завела, је Бечка Штедионица следећи поступак: сви улагачи који су желели да се за исплаћивање својих обавеза, служе својим штедним улошцима морали су своје штедне књижице депонирати код Поштанске Штедионице, а задржали су само евешчице са пријавама отказа и уплата, док је Поштанска Штедионица у њихове штедне књижице бележила све дневне промене. С временом се је толико штедиша елужило удобношћу тог новчаног промета, да је велики број депоннраних штедних књижица ни вођење њихове евиденције постало велико бреме за Штедионицу, која је уз то морала књижити сваку промену двапута: у књижаци и на штедном рачуну. Ради тога је већ 1885 донесен закон о поштанском чековном промету, који се врши без штедних књижица, на основу нарочитих, од штедног промета. одвојених, чековних рачуна, за диспозиције којих се је власник служио чековном свеском, док је за уплате раздавао уплатне

листове (положнице) са. бројем и насловом свог чековног рачуна. Ова нова

грана. поштанског новчаног промета постала, је тако важан фактору новчаној организацији бивше Аустрије, да је захватила и све суседе, те данас нема скоро државе која се не би користила. поштама, за вршење чековног промета.

У промету без готовине (вирмански, клириншки, промет), који једино омогућава данашњи развој привреде и трговине, заузима поштанскочековни промет одлично место. У нашој краљевини има око 1550 правих пошта и 400 помоћних пошта; стога мора. Поштанска Штедноница, као њихова централа, постати с временом најача новчана организација, будући да нема места у држави где она не би могла извршити од власника чековног рачуна наложену исплату, односно где се не би могла извршити уплата за њену клијентелу. Читав пословни свет, и сва надлештва, приступом к чековном промету могу диспонирати исплатама на све поште, а за њих може ма које лице уплаћивати бесплатно неограничене суме код сваке поште е помоћу уплатног листа. Како је поштански чековни промет, с једне стране, толико прост, да не изискује познавање банковног промета и банковних обичаја, а с друге стране јефтин, разумљива је његова привлачна снага. Што више пак има учесника у поштанекосчековном промету, тим

320