Nova Evropa

залругарски, чинећи тако прелаз од комунално-некапиталистичког облика, новчаретва к индивидуалистичко-капиталистичком облику каснијих нова. их завода. Задругарство заузима у Словенији у развоју културном и економском видно и одлично место. Разне конзумне, продуктивне, и кредитне, вадруге основане су већ од неколико деценија диљем целе Словеније, и то и типа Зећшите-Пејивећ као и оног Ке ејвеп-а. Та све задруге удружена су у Задружним Звезама у Љубљани и Цељу, те у Звези Словенских Задруга у Љубљани. Што се новчарства тиче, долазе у обзир вересијске задруге, којих има готово у сваком већем месту Словеније, под именом љу дске хранилнице ин посујилнице, а вршиле су и врше благотворну функцију концентрације домаћег капитала. Коначно је дошло, према, потребама и захтевима времена, и до развитка модерних новчаних завода, у облику деоничарских друштава, да изврше оне задаће које не спадају у делокруг комуналних и задружних новчаних установа. Таксви новчани заводи и банке развили су се особито у Љубљани, просветном и привредном центру Словеније. Највећи је и најачи завод Словеније Љубљанска Кредитна Банка, основана. 1900, са капиталом од 20 милијона. динара, и уложним калиталима од слтса 100 милијона. Банка, има, 12 филијала, те је развила ванредно велику и успешну делатност, подупирући, благодарећи свом ликвидитету, трговину и обрт, а с капиталом суделујући при це-. лом низу индустријских, прометних, банковних, и грађанских предузаћа. Надаље имамо у Љубљани Хипотекарну Банку Југословенских Хранилпиц, која је постала, из раније Крањске Дежелне Банке; она се бави, у првом реду, хипотекарним послом. Деонички капитал њен износи 2" милијона. Велик је завод Трговска Банка, настала из раније Словенске Ескомптне Банке, са 7 и пол милијона капитала. Преко својих подружница. развила је ова банка, живу делатност, а служи у првом реду интересима. трговаца. и обртника. Словенска Банка, (са 7 и пол милијона. уплаћеног капитала), те Кредитни Завод за Трговину и Индустрију (са 5 милијона) баве се оснивањем и финансирањем индустрије и трговине, док св Обртна Банка, оспована по Љубљанекој Кредитној Банци, бави давањем вересија занатлијама. Као новчане установе, те средишњице великог новчаног промета разних задруга, удружених у великим задружним звезама, вреде Задружна Банка, један од најачих новчаних завода Словеније са 12 милијона капитала, те ванрадио проведеном организацијом по целој земљи. Ово је новчани завод Задружне Звезе у Љубљани, а задаћа му је, да подупире задружне циљеве и сред“ ствима којима се служе други новчани заводи као капиталистичка подузећа. Надаље имамо у Љубљани Месну Хранилницу (Градску Штедионицу), те Крањеску Хранилницу, која је стара преко 100 година. Спомињемо јољ Задружну Људеку Посојилницу, Кметску Посојилницу, Взајемну Повојилницу, те Хранилницу Кмечних Опчин. Осим свих горе наведених новчаних установа, постоје у Љубљани и филијале 5 загребачких банака, као и подружница, Чешке Индустријалне Банке, те чине Љубљану важним новчаним и кредитним тржиштем целе државе, што је још појачано оснутком љубљанеске Берзе. У осталој Словенији претеже облик комуналних и задружних новчаних установа, а врло су раширене и филијале љубљанеских и загребачких повчаних завода. Све то чини, да је концентрација домаћег ка-

361