Nova Evropa

питала у Словенији успешно проведена, омогућујући снажан привредни полет, |

Прегледавши тако, у крупним цртама, стање новчарства и банкарства по појединим покрајинама, треба, још на концу да споменемо и оне организације новчаних завода у нашој држави, којима, је сврха, да промичу и штите њихове интересе. У Хрватској и Славонији основано је за време Рата, уз суделовање државних власти, Средиште за Новчане Заводе као задруга новчаних завода, којему је била. сврха, да. надзирава, и унапређује вересијске прилике и установе. Ова организција. није испунила, очекивања, која су У њу полагали, а Светски Рат прекинуо је њену свезу са централом у Будимпешти те довео до њезине ликвидације. Истодобно, а одмах по уједињењу, долази до конетитујирајуће екушштине Савеза Новчаних 83:вода Краљевине С Х С, као јединствене организације свих новчаних установа у целој држави. Организација је проведена у облику друштва, са, правилима потврђеним од јавне власти, те се већ одмах у почетку велик број завода. из целе краљевине, а у првом реду из Хрватске H Славоније, окупио у Савезу, који је имао да решава, тешке задатке. У питању, уређења. валуте, оснутка, нове новчаничне банке, пореза на ратне добитке, те осталих важних питања, заузео је Савез јединствено становиште, желећи при уређењу основних проблема наше привреде помоћи својим саветом и искуством, те имајући увек у виду у првом реду опште интересе. Савез је основан у Загребу као средишту нашег новчарства. и банкарства, које је у њему ни по својој снази н по својој организацији дошло до највећег развитка. Године 1921 приступили су у Савез и осигуравајући заводи н друштва. Али су различите, поглавито политичке, околности и прилике довеле до тога, да је концем 1921 дошло до оснивања, самосталних организација у Београду и Љубљани, тако да данас имамо, осим Савеза у Загребу, и УК ружењеб Банака у Београду, и Друштво Банчних Заводов за Словенију у Љубљани. Но будући да је заједница интереса н потреба солидарности новчаних установа из целе земље постојала и даље, то су поменута. удружења одржавала међусобни додир, а у многим питањима од опште важности заједнички сарађивала и наступала. Ваља желети н настојати да, у интересу новчарества и банкарства, поновно буде успостављена, првобитна, јединствена, организација,

У појединости рада и циљева наших новчаних установа и организација не можемо се овде упуштати; али држимо да нам ипак ваља нагласити ово. Проблеми југословенске привреде тако су замашни и многоструки, да се без њихова решења, у складу ес општим нашим културним развитком и социјалном структуром, не може замислити општи развитак нашег народа и државе као јединице у заједници народа. На наше новчарство и банкарство пада знатан део тих задаћа, а ове се опет не могу решити без сарадње постојећих организација у целој земљи. Дужност је стога. свих њих , да на том подручју даду потицаја у смеру модерне ивградње нашег новчарства, те такова уређења њихова односа, и наспрам горе и наспрам доље, које би задовољило њихове циљеве у складу с општим интересима. Проблем је тежак, али није недомашан.

Др. Милјенко Марковић,

тајник Савеза Новчаних Завода, у Загребу.

362