Nova Evropa

poznato — zadržati samo na onom što još nije dovoljno ispitano, dopunjujući ukratko pojedine poznate cifre,

U Beogradu ima sada 65 nezavisnih novčanih zavoda, i 17 filiјаја čije centrale imaju svoja sedišta bilo u tuzemstvu bilo u inostranstvu. Ovaj se broj novčanih zavoda naročito podigao u prošloj godini, kada je osnovano 12 novih banaka, Ukupan uplaćeni kapital beogradskih novčanih zavoda — izuzev filijala — iznosio je na dan 31. decembra prošle godine 336,695.165 dinara ; a njihovi rezervni fondovi — stalni i osobeni — blizu 145 milijona dinara ; što znači, da ovi novčani zavodi raspolažu vlastitim sredstvima od malo ispod pola milijarde dinara. Cifra neobično zamašna u odnosu prema ranijem stanju beogradskih novčanih zavoda, da i ne govorimo o njihovu predratnom stanju. Ovo se povećanje vlastitih sredstava ima naročito pripisati povišavanju društvenog kapitala, čemu je pribegla većina novčanih zavoda iz Beograda, zatim novoosnovanim bankama, i najzad Jadranskoj Banci koja je svoju centralu prenela u Beograd i koja sada raspolaže uplaćenim kapitalom od 60 milijona dinara. Što se tiče osnivanja novih banaka, može se primetiti, da je to osnivanje, u Beogradu bilo zaista naglo. Ipak se u korist novoosnovanih banaka može reći, da je svaka stvorena na ranije postojećoj bazi, i da je svaka dovoljno zaposlena. To su obično bivše privatne uvozne ili izvozne veletrgovine, ili privatna industrijska preduzeća, koji su pretvoreni u akcijonarska društva, te iako većinom nisu podignuti na čistoj bankarskoj osnovici, oni se svojim početnim skromnim sredstvima razvijaju u pravcu banaka. Ukoliko će imati u tome uspeha, pokazaće bliska budućnost. U svakom slučaju, u ovoj godini nema onog intenzivnog osnivanja kao lane; koliko nam je pozmato, u ovoj godini je osnovana i otpočela svoj rad samo Agrarna i Industrijska Banka, a otvorile su filijale u Beogradu Smederevska Kredita Banka, Južno-Moravska Banka iz Niša, i Središnja Privredna i Zadružna Banka iz Zagreba.

Dve najveće pozicije u pasivi beogradskih banaka — 3naime ulozi na štednju i pasivni tekući račun — iznosili su, na dan 31. decembra prošle godine, jednu milijardu i 70 milijona dinara, Ovim sumama odgovaraju dve najglavnije pozicije u aktivi, tj, eskont i aktivni tekući račun, čiji je iznos istog dana bio: jedna milijarda i 300 milijona dinara, Pomenutim pasivnim pozicijama odgovaraju druge dve aktivne pozicije sa 121%. Taj je odnos na kraju 1921 godine za 48 beogradskih novčanih zavoda bio 111%. Kao što se vidi, u 1922 godini mnogo se više vodilo računa o principu likviditeta, nego u 1921 godini, Poštovanje ovog principa, na kome se zasniva solidnost novčanih zavoda, još se više ogleda u poziciji r o b e.

Prošle godine, u robu nije više uloženo od 17 milijona dinara. Medjutim, u 1921 godini, samo 48 novčanih zavoda uložilo je bilo u robu 36, milijona dinara! {Tako je na pr. robno odeljenje Prve Srpske Zemljoradničke Banke iznosilo u aktivi 1921 godine 28,344.264 dinara, dok na kraju prošle godine ista pozicija daje cifru od 8,634.469

364