Nova Evropa

dinara, Ove realizacije nisu usamljene.) Ova se težnja ima pozdravili kao vidan dokaz bankarske savesnosti, kojoj se naročito ima zahvaliti današnja solidna pozicija beogradskih novčanih zavoda,

U nepokretnosti i industrijska preduzeća uložili su beogradski novčani zavodi u toku 1922 godine 215 milijona dinara, a u 1921 dodini bili su uložili 107'» milijona, dakle dvaputa više nego 1921, __a ako se uzme u obzir, da su se i vlastita sredstva novčanih zavoda

u 1922 godini povećala za dva puta prema. 1921 godini, onda je odnos izmedju ovih plasiranih suma i vlastitih sredstava u 1922 godini ostao isti kao u 1921 godini. Obaveza zidanja nepokretnosti teško je pogodila novčane zavode u Beogradu, s obzirom na preteranu skupoću terena i gradjevinskog materijala. Ipak, danas u Beogradu najlepše zgrade pripadaju novčanim zavodima : Izvozna Banka, Beogradska Založna Banka, Zemaljska Banka, Činovnička Banka, Jadranska Banka, i t. d, i druge koje još nisu završene, — Što se liče plasiranja u industrijska preduzeća, beogradski novčani zavodi u toku prošle godine, kao i u toku ove godine, nisu pokazivali veliko interesovanje za ovu vrstu poslova, izuzev nekoliko njih, kao što su Prva Srpska Zemljoradnička Banka i Beogradska Ujedinjena Banka. Oni su više pribegavali. finansiranju industrijskih preduzeća putem kratkoročnih kredita, zadovoljavajući time potrebe industrije za obrinim kapitalima. U dobu opšte nestašice kapitala ovo je uzdržavanje razumljivo i opravdano.

Da je nestašica kapitala doista osetno pogodila novčane zavode u Beogradu najbolje pokazuje pozicija blagajnica, Kod 48 beogradskih zavoda blagajnica je na kraju 1921 godine iznosila nešto više od 74 milijona dinara, podrazumevajući tu i žiro-račune. kod Narodne Banke, A krajem 1922 godine, kod 64 beogradske banke, · blagajnica je ukupno iznosila 48'» milijona dinara. Tražnja dinara bila je velika — i ona i dan danji traje —, tako velika, da disponibilitet banaka nije bio u stanju da izadje ususret potrebama te tražnje. Sa ovom intenzivnom tražnjom, koja je prirodna posledica bujanja naše nacijonalne privrede, došla je restrikcija kredita kod Narodne Banke, i time je izazvana novčana kriza, u vidu visoke kamatne stope, Da li je ovo jedini uzrok, koji je izazvao novčanu krizu kod nas, to Je pitanje, koje su mnogi stručnjaci u javnosti pretresali, Naročito ројеdini zagrebački privredni dnevni listovi i časopisi dali su dragocene priloge tumačenju ovog problema. Mi se na ovom predmetu nećemo zadržavati, jer Je on u vezi sa celim našim poratnim stanjem, i celom zemaljskom privredom, te prema tome je zadatak posebnih studija. Ono što nas specijalno interesuje u ovom momentu, io је pitanje: da li novčani zavodi imaju neke specijalne koristi od današnje visoke kamatne stope ? Za stručnjake ovo je pitanje naravno naivno, jer se na njega može odgovoriti samo jednim imperativnim ne: medjutim, za šire mase i nestručnjake nema ništa prirodnije do ubedjenje, da od visoke kamatne stope jedino novčani zavodi imaju ogromne koristi, Da vidimo malo, koliko ovo popularno mišljenje

odgovara stvarnosti.

365