Nova Evropa

1) državnenporeze „JJ IU LUJ 0. OG

2) 57% na ličnost || = |“ "080 3), 153. drž, prinezal > „= = 9:50 4) 654 okružnog prizeža . . . . · . 4120 5) 507 sueskogi prireza! „0 „315

Svega Din 60.15

Ako se ovome doda još invalidski porez, koji će prema utvrdjenoj skali izneti 4%, onda izlazi, da ulagačima treba odbiti na 100 dinara primljenih od novčanih zavoda na ime Каmate 64%, a samo ostalih 36% ostaviti ulagaču-štediši! Doduše, novi projekat Zakona o neposrednim porezima ispravlja donekle ovu nepravičnost, ali dok taj projekat ne postane zakonom, Gospodinu Ministru Trgovine i Industrije ostaje široko polje da zaštiti ulagače od ovakovih napada, koji su nesumnjivo štetniji po njih nego tobožnja nesolidnost novčanih zavoda,

No to nije jedmo važno pitanje, koje spada u oblast bankarske politike, Ima ih puno, Da spomenemo samo problem porezivanja fondova kod novčanih zavoda, prilikom emisije novih akcija, Većina novčanih zavoda praktikuje, kad se vrši emisija novih akcija, da od akcijonara traži srazmernu uplatu za rezervni fond, Beogradsko Poresko Odeljenje pronašlo je, da se ove sume, kojima se jača rezervni fond novčanog zavoda i time štvara njegova jača solidnost, imaju smatrati kao čista dobit i prema tome porezovati, Ovo nesamo što je protivzakonito, već predstavlja jedan poreski apsurd, ali se ipak i dalje praktikuje, jer kod naših nadležnih faktora nema stručnosti, već se povećanje državnih prihoda vrši stalno na štetu opštih narodnih interesa, — Ovamo spada i jedan raspis od meseca maja o. 8. Generalne Direkcije Posrednih Poreza, o primeni T, Br, 33, taksene tarife, koji pogadja i šteti sav poslovni svet koji ima veze sa novčanim zavodima, Primenom toga raspisa teško su opterećene gotovo sve vrste isplata i naplata, koje se vrše posredništvom novćanih zavoda, tako da komitenti imaju više koristi da sve poslove isplate i naplate vrše medju sobom, bez posredništva novčanih za-

voda, čime se koči promet i nanosi šteta i novčanim zavodima i poslovnom svetu,

Kao što se vidi iz gornjih primera, polje rada u pitanju bankarske politike vrlo je široko, i sva pitanja koja su u vezi s tim radom stoje u tesnoj vezi s opštim kreditnim interesima naše zemlje, Merodavni faktori bili bi dužni, da se jednom oslobode »programa«, težnje za kontrolama, i štetne državne intervencije, već da stručnim razumevanjem bankarskih pitanja omoguće u ovoj zemlji slobodno razviJanje kredita i stvaranje slobodnih kapitala putem uloga na štednju i tekućih računa, Novčani zavodi trebalo bi da u državi nadju najaktivnijeg saradnika na privrednom podizanju zemlje, a ne da se stvaraju od njih maloletnici, kojima je država tutor,

Dr, Dušan Mišić,

tajnik udruženja banaka, Beograd.

369