Nova Evropa

општи и човечански, за циљеве целокупности. Ту бисмо одмах добили спонтаност разлога, оригиналност, и активност! Али из чега може Оловенство да сагради ту јединицу, и из чега мора да ју сагради % — Пре свега, из већ по-

стојећих племена, народа, и држава, који се називају словенским. Има људи, а има и целих временских перијода, који воле фразе, и даље ништа не питају и не траже; просто се речи узму за готов и реалан факт. То је засад Словенство. Да се право Словенство сагради, треба да се нађу енергије за почетак и за наставак градње, да се зна како ће се градити, и из чега ће све постати. Ове словенске државе и државице, и старе и нове, па и оне сасвим тазв као калајнисани тањири, све имају своје империјализме, своје шовинизме, своје победнички егзалтоване нацијонализме, и своје парвенијске етатизме. Може да се каже, да. су се све те државе и државице, а особито оне победничке, толико нагутале елемента. који нити са стањем адио нити са државном формом није задовољан, да им се обим опасно налео. Једногласно се са стране водећих тврди, да ће све то већ бити у будућности боље. Али је незгодно то што се исто тако, са истим правом, може да тврди ида неће бити боље! Узмимо их редом како стоје, и свугде је исто. Пре свега свугде имате такозвани владајући, победнички елеменат, надувен, уображен, бахат; тај елеменат нигде не износи ни 50% становништва, али у њему влада једно несносно, несређено, ропско социјално стање, прави сумрак врлина, — свугде је капитализам раширио замке и мреже, свугде буја фашизам као копиле романтичног нацијоналистичког расположења и гадних богаташких пара, и свугде је лабилно стање религије, школе, породице, морала. Нигде ви“ сине погледа, нигде величине покрета; плови се у струјама туђих интересних сфера, и ждеру се отпаци побацани с брода: ко не краде, већ се поставља за пример поштења; ко је учтива опхођења, већ је културан; ко је трезан, већ је прототип памети. Изглед је заменио суштину и битност, — завладала је јаловост, низина, простота. Можда једино у Русији, тамо где управо и не знамо како је, и где не смемо да знамо како је, У Русији ставље-

ној на проклетство, на индекс, и на криж, у тој опасној Русији, опасној за све незадовољне, за све сироте, за. све робове, за све упропаштене, срозане, и очајне, можда се једино у Русији дешава ипак нешто друго, нешто јаче, лепше, и више, него на целоме глобусу, па дакле јаче, лепше, и више, и него у свима поратним државама и државицама словенским. Можда2!...

Из свих тих словенских држава и државица не треба да настане Сло-

венество путем преговора, варања, дипломатисања, ивигравања међусобних, и лажи, те слабићи да воде Словенство, јер то није реално могуће. Тај је

елеменат неспособан да сагради и један речни брод а камо ли Словенство, арху новога, Ноја човечанства. Ако је Оловенство доиста, потребно, као што верујемо, онда њега данашње државе и државице словенске, оваке какве

су, неће и не могу градити. Градити га може само друштво, 6 помоћу орга-

низација приватних, и с помоћу сталежа. Само тако може да буде виталне

снаге, и активитета у довољној мери, да се грађење омогући, и да се одржи

чистота, фундамента.

i Треба мало да се сетимо Словенства из прошлости. Главна је каракте-

ристика тога рада илузијонарство, лутање између безразложног разоча-

рања и пустог ентузијазма. Ако би се ретким цитатима и могла да изнађе

понегде и погдекоја самосталност и оригиналност акције, факт је да трага. до данас. и везе са. нама. није много остало. Тај факт има двојако. лице, — OH

404