Nova Evropa

у

је субјективан, и решава, нас свих обавеза, и он је објективан, јер идејно нисмо и нећемо да будемо ником потчињени. Зато мећемо тако много важности на тачку гледишта, да Словенство треба за свој опстанак пре свега слободе, налте способности да будемо највећма ослобођени. Зато полажемо целу одлуку у крило нашега, друштва, слободарског, и апсолутно противног свему што раставља. и што заробљује. Тако је једино могуће да се грађење осигура и одржи чистота фундамента!

· Технички пут био би везан за приватне организације у кругу нашега, друштва и за сталешке организације. Коликогод се овде тежи за, излагањем исцрпним, мора се признати, ако се стање и положај друштва добро познају, и ако се са њима реално рачуна, да. се са неприликама, и тешкоћама. мора. долазити у судар и у врло обилатој мери.

Али иако знамо да ће се пуно задаћа моћи извршивати тек онда. можда. када и деца наша постану старци, не можемо да, се лишимо уопште одговорности и одрекнемо почетка. На око, и практичнога, изгледа да нас само мало чека. код овога посла; али је неизмерна важност баш у томе маломе, да. то буде јасно, чисто, светло, и слободно. Пре свега, слободно. Једно ропско друштво неспособно је а ртеок: да суделује у грађењу Словенества. Далек је зато циљ који је пред нама. Далек је зато, што је пут до њега дуг. А иде се преко образовања, нашега, друштва ка слободи и ка, врлинама!

Имамо пред очима један најсвежији и веома еклатантан пример скрахирања, Оловенства и када га друштво гради, чак када га гради друштво преко своје такозване узданице, елите, омладине. То је пре некога, доба покушавани конгрес словенских студената. Изгледало је као да су се састали заслепљени следбеници неких страшних и мрачних секта, као да се тамо срозало одједанпут барем за десет векова уназад! Нико наравно није од једног студентског конгреса у Прагу очекивао одмах основна, решења у смислу праваца новога словенскога живота, ива Рата, Али да нити до механичког контакта међу омладином не може да дође, да је искључен технички састанак, са потпуном апстракцијом онога што дели, разговор чисто сталешки, узак, хладан, миран, реалан, ма и по начину ескперимента — то не значи застати на линији прогреса, него значи ићи директно уназад. Наводимо студенте само као један пример и ништа, друго. То је као један знак, а болест је кудикамо дубља, и има више знакова.

Можда ће у методици рада на стварању Словенства за прво време бити важнији контакт појединих словенских друштава, пре и много више пре генералних свесловенских конгреса, зборова, сабора. Ако би се то гледиште примило, онда, је сасвим природно да, се запитамо: да ли тамо тражити контакт где је то најлакше, или тамо где је најтеже, или ићи слепо од случаја до случајаз Овде се морамо сетити и Соколетва, једне по превасходетву словенске и заједничке установе; то је такорећи већ готов спој, жице су спроведене, треба. само да се унесе струје.

Преостаје да се још обазремо и на Југословенство, опет као неизбежну форму у којој напредак мора да се одигра. Онда би степенице овако изгледале: Југословенетво — Словенство — Човечанетво. У ствари су призната два облика Југословенетва: један ужи и млађи, који чине племена Срба, Хрвата, и Оловенаца; други шири и старији, доцнији, где долазе и Бугари. Уместо три степенице имамо дакле четири. По нашој културној снази, по

405