Nova Evropa

1971 и Alzaskoj i Lotrmgiji, gde Francuzima, kaže, za 15 godinA nije bilo dopušteno baviti se politikom, i na austrougarsku praksu u Bosni i Hercegovini.,..,

Na ovaka izazivanja odgovaraju vojvodjanski Nemci i Madžari pozivajući se na odredbe sen-žermenskog i drugih internacijonalnih ugovora, kojima su zajamčena narodnim manjinama gradjanska prava {[vidi, naprimer, novosadski »Deutsches Voiksblatt« od 7, maja), Baš su najivni, kad traže da se drže medjunarodnih ugovora oni koji na svakom koraku gaze i zakone koje su sami doneli, Dobro da nisu apelirali nahamane osećaje G. Pašića, ili G, Pribićevića, ili G, Srškića!,.. Pravdoljublje i respekt od zakona nisu prćija koju doglavnici G, Pašića donose sa sobom kad se venčavaju s ministarskom foteljom, to dugme, kad se pritisne, ne zvoni, S njima treba govoriti razgovetnijim i zemaljskijim jezikom, i potsetiti ih na realne činjenice i konkretne opasnosti za njih lično — ako im lična ambicija i pohlepa za vlast nije već i pamćenje rastrovala, Što su Nemci u Alzasu zabranjivali stanovništvu da se bavi politikom, to se nije nikome ljuće osvetilo nego njima samima; prosvećeni francuski vladari, pre njih, radili su suprotno: od njih su sami Alzašani, poreklom Nemci, tražili da im dadu francuske učic telje, i da mogu zavoditi u svoje škole francuski jezik, — i gle, rezultati one francuske kulture, koja se nije nametala, još danas dejstvuju, Ako je mnogo pretpostavljati, da naši ministri-predsednici i ministri prosvete poznaju istoriju Alzasa, i posledice francuske i nemačke vladavine u njemu, — Bosna im je bar tu pred očima, i oni su sve zaboravili i ništa nenaučili ako za svoje držanje prema Madžarima i Nemcima u Jugoslaviji citiraju kao uzor postupanje austrijskih vlasti prema našem marodu u okupiranoj Bosni, Izgleda, medjutim, da je bivša Austrija doista pritisla njihove vidike, i da su njeni metodi našli u njima najbolje učenike i sledbenike, |

Tu onda nije drugo do licemerstvo, i lažno samoljublje, isprsivati se i uvredjeno protestovati, što medjunarodni socijološki kongresi vredjaju naš narodni suverenitet, i predlažu, da Društvo Naroda vrši kontrolu nad prilikama narodnih manjina u Istočnoj Evropi i prima njihove žalbe i želje {vidi beogradski »Trgovinski Glasnik« od 8, maja), jer koji domaćin ne ume sam da udesi, da mu ukućani budu zadovoljni i »lojalni«, taj mora irpeti da mu se drugi mešaju u posao, Pre nego što čuju i dodju susedi, veći i manji, dobro bi bilo da ukućani sami izaberu sebi pravoga domaćina, i to što pre tim bolje. Jer će Evropi, i celom svetu, najzad ipak dodijati ovako gazdovanje na Balkanu, i oni onda neće svoj gnev izliti samo na sedu glavu i bradu G, Раšića, +

С.

451