Nova Evropa

Румуни наше државе.

(Статистика,

У „Статистици Краљевине Србије“ (књига [; попис становништва, извршен 31. децембра 1890), расматрање података о становништву по матерњем језику почиње овом констатацијом: „Србија долази у ред оних срећних држава у којима су непознате зађевице око народности. Осим врло незнатнога. броја становника у североисточном крају Србије, који румунски језик говоре, стран елеменат слабо је у земљи заступљен.“ Тада је 90'440/0 становништва било српске народности, а 9'56 туђе. Исто се ово није могло рећи и после двадесетидве године, након балканских ратова; а иза тога, после непуних осам година, при попису од године 1921, нађено је још сасвим друго стање. Па ипак, иако је наша држава проширена и њено становништво ослобођењем и уједињењем знатно увећано, она спада још увек у ред оних држава које имају најмање туђих елемената. С порастом броја становништва с матерњим језиком српским или хрватским порасли су и страни елементи, (Овде хоћемо да се задржимо само на питању, у којем су сразмеру, према становништву српскохрватскога језика, остали, или порасли, становници који говоре румунски, и осећају се Румунима, и колико их данас има у нашој држави.

На простору између Ртња и Дунава, и од Мораве до Тимока, настањени су Румуни. Они се налазе, дакле, у четири округа североисточне Србије: тимочком (у два среза: за“ јечарском и бољевачком), моравском (у три среза: параћинском, деспотовачком, и ресавском), пожаревачком, и крајинском, Али нигде овде не живе они сами, већ су њихова села измешана на много места са српским селима, и они, према селима у којима живе чисти Срби, чине мањину. На читавоме простору бивше Србије румунских становника има у око 425 места, али само у 165 има Румуна у знатнијем броју, и то:

у округу тимочком има 49 српских селами 26 румунских, "ап _ моравском МО Ма " , WO пожаревачком „ 193 5 00 (69 6 ; wa KpajHHCKOM | „ __B5. n O DI 50 " ;

свега . . . има 422 cpHcKBX cejla H 165 румунских.

Да се прво задржимо на статистици Кнежевине, затим Краљевине Србије, поређујући стање нађено једним пописом са стањем другога пописа; па тек напослетку да пређемо на последњи попис Краљевине Срба, Хрвата, и Словенаца. Треба нам једино напоменути, да подаци нису тако тачни да би се изводу

452